Predmet ovog rada su određena pitanja prekršajnog prava materijalnopravnog karaktera, a povod je bio stavljanje na javnu diskusiju zakonskog projekta novog Zakona o prekršajima. Najvažnije od tih pitanja koje je koncepcijskog karaktera, jeste pitanje odre|ivanja pojma prekršaja i prekršajne odgovornosti. Radna verzija
Zakona o prekršajima u odnosu na važeći Zakon o prekršajima usvaja objektivni pojam prekršaja, tj. izostavlja krivicu iz tog pojma, čime daje još veći značaj prekršajnoj odgovornosti kao jednom od osnovnih pojmova prekršajnog prava. Međutim, nije jasno određen međusobni odnos prekršaja, prekršajne dgovornosti, kao i mesto krivice koja se kao termin više ne koristi u radnoj verziji novog Zakona o prekršajima. Ako se već prekršaj odredi u objektivnom smislu, a za odgovornost fizičkog lica se zahteva njegova uračunljivost, umišljaj ili nehat, onda bi jedna dosledno sprovedena koncepcija i postavljanje osnovnih i
najviših pojmova u sistemu opšteg dela materijalnog prekršajnog prava zahtevala da se prekršajna odgovornost shvati u širem, objektivno-subjektivnom smislu koja bi podrazumevala učinjeni prekršaj i krivicu učinioca. Za razliku od krivičnog prava u kome pojam krivičnog dela nužno mora uključivati i krivicu, čineći tako
pojam krivične odgovornosti suvišnim u sistemu opšteg dela, ova koncepcija u oblasti prekršajnog prava bi se mogla braniti, pre svega jer je jednostavnija i za praksu prihvatljivija. Osim navedenog pitanja u radu je ukazano i na nekoliko drugih problema vezanih za pitanje prekršajne odgovornosti (kao što su stvarna i pravna zabluda).
AMERIČKI ODGOVOR NA NASILJE MALOLJETNIKA: ZAKONODAVNA RJEŠENJA I AKTUELNI PROBLEMI
Akademik prof. dr Miodrag N. Simović,
Mr Marina M. Simović-Nišević
pp: 39-61
Pravna pitanja koja su uključena u postupak prema maloljetnicima su složena, jer država prema djeci nije u suprotnoj poziciji, nego prije u roditeljskoj dužnosti. Zbog toga, zakon ponekad tretira maloljetnike drukčije od odraslih. U ovoj oblasti treba obratiti pažnju na proceduralnu zaštitu koja je dodijeljena maloljetnicima u Klauzuli o zakonitosti postupanja, ali isto tako i biti svjestan da im zaštita nije uvijek dostupna. Većina ustavnih prava je dostupna, kao što je pravo na branioca i privilegija protiv samoinkriminacije, ali ne postoji pravo na suđenje pred porotom i sudija može da naredi suđenje iza zatvorenih vrata. S druge strane, uzroci i posljedice adolescentnog nasilja i dalje nastavljaju da zaokupljaju značajan interes istraživača, naročito kada se zna da mladi počine najveći dio od svih krivičnih
djela u SAD, kao i da imaju veće šanse nego odrasli da postanu žrtve nasilnih krivičnih djela. Štaviše, u SAD rasne i etničke grupe su umiješane u nasilje u različitim stepenima. Podaci takođe upućuju da se ove različitosti prvo pojavljuju u adolescenciji. Na primjer, u službenim i neslužbenim izvještajima nasilni i maloljetni prekršaji su češći među afričkim Amerikancima i Latinoamerikancima nego bijelcima, mnogo manje nego među američkim Azijatima. Ne samo da nasilje među mladima izaziva neposredne i znatne troškove za društvo, nego istraživanja sugerišu da izloženost nasilju tokom adolescencije može imati duugovječne posljedice tokom životnog ciklusa. Stoga, ostaje važno da se identifikuju i socijalni i strukturni faktori koji povećavaju rizik od nasilja među pojedinačnim rasnim i etničkim grupama.
SPORAZUMI JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG I NOVI ZKP RS
Prof. dr Stanko Bejatović,
pp: 63-85
Rad je posvećen stručno–kritičkoj analizi pitanja vezanih za pojedine vidove sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog kao nadasve specifičnih vidova postupanja u krivičnim stvarima u novom ZKP RS. Posmatrano sa aspekta strukture predmetna problematika je analizirana u okviru dve grupe pitanja i zaključnih razmatranja. Prva grupa pitanja tiče se opštih napomena o procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije i mesta i uloge instituta sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog u reformi. Ključni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora o punoj kriminalno-političkoj opravdanosti ozakonjenja instituta sporazuma u procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Druga – centralna grupa pitanja tiče se analize normativne razrade svakog od tri moguća vida sporazumevanja javnog tužioca i okrivljenog prema novom ZKP. Zaključak analize ove grupe pitanja je autorov stav da su pitanja vezana za normativnu razradu sporazuma (bez obzira o kojem njegovom vidu je reč) u novom ZKP RS, načelno posmatrano, u skladu sa većinskim stavovima naše, i ne samo naše, stručne javnosti i da su kao takva u skladu i sa suštinom i kriminalno-političkim razlozima koji su doveli do opštepoznatog statusa sporazuma u savremenom krivičnom procesnom zakonodavstvu uopšte. Međutim, za razliku od ovako načelno date ocene određeni, ne mali broj pitanja normativne razrade instituta, po stavu autora, nije na nivou očekivanog. Među ne malim brojem pitanja ovog karaktera posebno se ističu ona koja se tiču mogućeg obima primene pojedinih vidova sporazumevanja, sadržaja teksta sporazuma, vrste i iznosa krivične sankcije u zaključenom sporazumu, mesta i uloge lica oštećenog krivičnim delom u procesu zaključivanja sporazuma, uloge branioca u procesu pregovaranja i odlučivanja suda o sporazumu, trenutka procesnog aktiviranja suda, mogućnosti i osnova upotrebe pravnog leka u ovakvom jednom postupku i sl. No, i pored ovog autor konstatuje da se ni u kom slučaju ne
može staviti pod znak pitanja opravdanost postojanja instituta. Nasuprot. I pored primedbi na način normativne razrade nekih od njegovih pitanja treba očekivati da institut zauzme još značajnije mesto na polju borbe protiv kriminaliteta i u Srbiji. Da i praktično postane jedan od važnijih instrumenata efikasnosti borbe protiv kriminaliteta i na ovim našim prostorima.
SERIJSKA UBISTVA KAO KRIMINOLOŠKI PROBLEM
Prof. dr Đorđe Ignjatović,
pp: 87-116
Rad se koncentriše na onaj oblik višestrukih ubistava (multicid) koji najviše interesuje javnost, a predstavlja istovremeno izazov za pravosuđe i kriminologiju – serijskim ubistvima. Posle fenomenološke analize ovih zločina i njihovih učinilaca, ukazano je na faktore koji do njih dovode i na etape u vršenju ovih dela. Zatim su prikazane istražne tehnike koje se primenjuju radi hvatanja izvršilaca, a na kraju su data i uputstva kako sprečiti i suzbiti vršenje serijskih ubistava. Kao mere
koje bi mogle delovati profilaktički navedene su: – potreba da društvo izričito proklamuje i sprovodi strategiju odbacivanja svake upotrebe nasilja u međuljudskim odnosima; – pooštravanje kontrole prometa psihoaktivnih supstanci; i – neophodnost angažovanja neformalnih mehanizama zajednice kako bi se pomoglo svim ljudima koji pate, a naročito onim u mlađem uzrastu. Kada se radi o organima formalne socijalne kontrole, osnovna pretpostavka efikasnog rasvetljavanja serijskih ubistava je prikupljanje neophodnih podataka od strane nadležnih organa i razmena saznanja do kojih su došli, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Uz to, primena posebnih istražnih tehnika, a naročito DNK analize i profajling ulivaju nadu da će se najveći broj serijskih ubica naći pred licem pravde.
NASILJE U PORODICI - Nedovoljno kvalitetno zakonsko rešenje, nedosledna praksa, brojni problemi i dileme
Prof. dr Milan Škulić,
pp: 117-141
U radu su objašnjene neke specifične krivičnopravne karakteristike i problemi u vezi sa nasiljem u porodici. Autor piše o formalnom mestu ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije i nedovoljno jasnoj poziciji koju to krivično delo zauzima sa normativno-tehničke tačke gledišta. Naime, nasilje u porodici formalno spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice, iako glavni zaštitni objekt tog krivičnog dela zapravo nije porodica već pre život, telo, pa čak i ljudsko dostojanstvo, itd. U radu su objašnjeni osnovni oblici krivičnog dela nasilja u porodici, teži oblici tog krivičnog dela, kao i neki veoma tipični problemi u vezi sa tim krivičnim delom, a posebno oni koji proizlaze iz nedovoljno jasnih krivičnopravnih odredbi. U skladu sa odredbama krivičnog prava Republike Srbije,
osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kada učinilac ugrožava mir, fizički integritet ili mentalno stanje člana svoje porodice, upotrebom nasilja, pretnje da će napasti njegov telesni integritet ili život ili grubim ili bezobzirnim ponašanjem. Autor posebno objašnjava u kojim situacijama samo jedan izolovan akt može predstavljati porodično nasilje i zaključuje da je u tipičnim slučajevima neophodno postojanje neke vrste kontinuiteta nasilja usmerenog prema određenim članovima porodice. U ovom radu posebno je iskritikovana suviše široka i ekstenzivna definicija pojma člana porodice koja je data u Porodičnom
zakonu Republike Srbije i koja nije adekvatna za upotrebu u smislu krivičnog prava. U radu se kritikuje i obavezno krivično gonjenje od strane javnog tužioca za svaki oblik krivičnog dela nasilja u porodici, na primer, za osnovni oblik tog krivičnog dela, nezavisno od stava žrtve. To nije korektno budući da svaki oblik krivičnog dela nasilja u porodici u svojoj osnovi može biti i neko drugo krivično delo, kao što je na primer telesna povreda. Naime, može se javiti i apsurdna
situacija kada postoji uzajamno nasilje između članova porodice, na primer, kada je ista osoba u isto vreme i učinilac i žrtva u istom slučaju porodičnog nasilja,
odnosno nasilja koje je učinjeno uzajamno u isto vreme ili u specifičnom odnosu između članova porodice. U takvim situacijama su ti članovi porodice u isto vreme i aktivni i pasivni subjekti tog krivičnog dela i prilično je očigledno da u većini situacija oni nemaju interesa da budu istovremeno i krivično gonjeni i da se pojavljuju u ulozi žrtve u istom slučaju. Nema smisla da se u takvim slučajevima krivično goni ex officio (jer oni predstavljaju neku vrstu uzajamnog krivičnog gonjenja) i zbog toga bi bilo mnogo bolje i u najboljem interesu konkretnih članova porodice da se za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici krivično goni samo na zahtev oštećenog, osim ukoliko je oštećeni maloletno lice.
EKSTRADICIJA KAO OBLIK MEĐUNARODNE KRIVIČNOPRAVNE SARADNJE
Prof. dr Drago Radulović,
pp: 143-164
Autor je u radu analizirao problematiku izdavanja okrivljenih i osuđenih lica po molbi strane države. Analizu ove problematike autor je u radu izvršio kroz tri grupe pitanja. U prvoj grupi pitanja date su uvodne napomene u kojima autor ukazuje na pravnu prirodu, pojam, značaj i vrste ekstradicije. Drugi dio rada posvećen je analizi pretpostavki za ekstradiciju okrivljenih, odnosno osuđenih lica. Posmatrano sa aspekta svoje grupne povezanosti, sve ove pretpostavke autor je svrstao u četiri grupe. To su pretpostavke koje se odnose na krivično djelo, na učinioca krivičnog djela, na dokaze i procesne pretpostavke za izdavanje.
Poslednji, treći dio rada posvećen je analizi postupaka za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, u okviru čega autor prvo analizira postupak pred sudom, a potom postupak pred organom uprave – administrativni dio ekstradicionog postupka.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE I IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA KOJE SE IZRIČU MALOLETNICIMA
Prof. dr Snežana Soković,
pp: 165-182
Krivičnopravni položaj maloletnika posebno karakterišu krivične sankcije. Radi se o potpuno zasebnom sistemu čije težište predstavlja prilično razuđena posebna vrsta krivičnih sankcija pre svega vaspitnog karaktera koja podrazumeva i značajne sadržaje brige i zaštite maloletnika. Primena kazne maloletničkog zatvora je minimalna i izuzetna, sa znatno proširenim vaspitnim sadržajima, a sve značajnije mesto zauzimaju i mere alternativnog karaktera. No, ključni i najkrupniji problemi u vezi sa krivičnim sankcijama za maloletnike nastaju u fazi izvršenja. Moguće je realizovati tek trećinu predviđenih vaspitnih mera, što samo po sebi značajno redukuje i ostale prednosti i pogodnosti vaspitnih mera koje omogućavaju visok stepen individualizacije u primeni mera i izvesnije i efikasnije ostvarivanje same svrhe vaspitnih mera. Mogućnost kombinovanja posebnih obaveza i pojačanog nadzora shodno konkretnim potrebama maloletnog izvršioca je značajno umanjena, kao i adekvatna zamena jedne vaspitne mere drugom. Izbor krivične sankcije za maloletnike u sudskoj praksi, iz istih razloga, često je uslovljen u većoj meri postojanjem realnih mogućnosti za izvršenje izrečene mere, nego potrebama krivičnog postupka i maloletnog izvršioca krivičnog dela. Razlozi nesklada između velikog potencijala krivičnih sankcija za maloletnike i realnog stanja primene nisu prevashodno normativnog karaktera, nisu materijalno-pravne ili procesno-pravne prirode, pa ne treba očekivati da će se stanje popraviti de lege ferenda, samo najavljenom izmenom Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
KRIMINALITET MALOLETNIKA ILI MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA: POJMOVNO ODREĐENJE I NJEGOV ZNAČAJ
Prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović,
pp: 183-188
S obzirom na uzrast, razlikuju se dva osnovna tipa kriminaliteta: kriminalitet maloletnika i kriminalitet punoletnih lica. Međutim, za kriminalitet maloletnika se u literaturi koriste i drugi termini, poput maloletničke delinkvencije, maloletničkog prestupništva, društvene neprilagođenosti, antisocijalnog ponašanja maloletnika, huliganstva i drugih. S tim u vezi, u literaturi egzistiraju i različite definicije maloletničkog kriminaliteta, odnosno maloletničke delinkvencije, koje se
pre svega razlikuju u shvatanju o tome koja sve ponašanja spadaju u maloletničku delinkvenciju. Opredeljenje za neko od tih shvatanja, uče ili šire, ima kako teorijske, tako i praktične implikacije. Polazeći od analize diskursa savremene teorijske i primenjene kriminologije, rad ima za cilj da predstavi i kritički preispita postojeća pojmovna određenja maloletničke delinkvencije, kao i da razmotri pitanje uticaja određenja pojma maloletnička delinkvencija na sprovođenje kriminoloških istraživanja i kreiranje kriminalne politike.
SUROGAT MATERINSTVO U SRPSKOM PRAVU DE LEGE LATA I DE LEGE FERENDA
Prof. dr Zorica Kandić-Popović,
pp: 189-204
Surogat materinstvo ili „nosiljstvo za dugog“ u eri razvijenih tehnika asistirane reprodukcije izaziva mnoge etičke i pravne kontroverze. Etičke, jer se surogat ugovor svodi na iznajmljivanje uterusa žene koja dete posle rođenja daje tzv. nameravanim roditeljima (intended parents). Ljudsko telo se na taj način instrumentalizuje, posebno u uslovima komercijalnih surogat aranžmana. Pravne kontroverze nastaju zato što gestacioni kriterijum materinstva u kontekstu
surogat ugovora postaje neprimeren (posebno kada su naručioci genetski roditelji deteta). S druge strane, takav ugovor je u biti suprotan pravnom poretku: podrazumeva napuštanje deteta po rođenju, takav ugovor stoga može biti samo vrsta prirodne obligacije pa, po pravilu, nije utuživ, što obe strane stavlja u nesigurnu poziciju. Najzad moguće su krivičnopravne posledice za aktere surogat aranžmana, i ako se ne radi samo o komercijalnim ugovorima, uprkos činjenici da je rođenje deteta posredstvom surogat majke, zbog medicinskih razloga bio jedini način da se ostvari nečija želja za potomstvom. Uporedno pravna rešenja uglavnom ukazuju na tendenciju zabrane komercijalnih surogat ugovora, ali i na ponekad dopustivost surogat materinstva kada je ono nekomercijalno i kada postoji potpuna ili delimična genetska veza sa detetom naručilaca. Ponekad je dopušteno i da naručilac sklopi surogat ugovor i ako živi sam, kada surogat majčinstvo izlazi iz okvira striktno medicinske primene. U srpskom pravu, biomedicinski potpomognuto oplođenje, korišćenjem surogat majki nije dopušteno, što, po definiciji, važi i za samu ženu ili homoseksualni par. No, dopušteno je lečenje neplodnosti biomedicinskim postupcima, žene koja živi sama (uz odgovarajuće odobrenje), što otvara mogućnost roditeljstva i u faktičkoj lezbijskoj zajednici. U Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije, postoji, međutim, predlog da se surogat ugovor dopusti ako postoje medicinski razlozi na strani naručioca (naručilaca). Štaviše i sama žena može da koristi usluge surogat majke, pod uslovom da se za oplodnju surogat majke koristi jajna ćelija te, nameravane majke. Iz svega prozlazi da ima dosta kontroverzi u uređenju materije surogat materinstva, kako u sadašnjem rešenju, tako i u predlogu de lege ferenda. No, diskutabilno je da li važeća potpuna zabrana surogat materinstva, uz krivičnopravne posledice, predstavlja primereno rešenje, i da li bi pojedine odredbe iz Prednacrta Građanskog zakonika Srbije trebalo usvojiti, shodno nekim rešenjima u uporednom pravu. Sa tog aspekta nije sporno da bi trebalo uspostaviti zabranu surogat materinstva u slučajevima komercijalnih aranžmana, posebno ako je to put da se mlađe ženske osobe slabijeg imovinskog stanja i posebno maloletnice zloupotrebe radi bogaćenja organizovanih kriminalnih grupa. No, u slučaju altruističkog surogat materinstva, kada postoji medicinska indikacija na strani para ili žene koja sama živi, pravo ne bi trebalo da ima rigidan pristup u regulativi, pa bi tada, uz ispunjenje dodatnih uslova, rađanje za drugog trebalo da bude dopušteno.
DVE PRIČE O DVA DEČAKA
Dr Jovan Ćirić,
pp: 205-218
U ovom članku autor govori o sudbini dva dečaka koja su živela u različitim državama i različitim vremenima. Jedan od njih, po imenu Pavlik Morozov je živeo u Staljinovo vreme u SSSR-u, tridesetih godina. Njegov otac je, dok je bio rukovodilac u kolhozu, učinio nekakvu proneveru, a četrnaestogodišnji Pavlik ga je prijavio vlastima zbog toga. Otac je bio osuđen i poslat u Sibir, a onda su ostali članovi Pavlikove porodice ubili dečaka Pavlika i on je tada postao legenda, uzor svoj ostaloj deci, primer kako dečaci treba da se ponašaju i kako treba da budu odani partiji, državi, socijalizmu, Staljinu. Na drugoj strani 1993. u Indijani u SAD, jedan drugi dečak, takođe star 14 godina, u trenucima nervnog rastrojstva, potegao je očevu pušku i ubio i oca i majku. Osuđen je u regularnom krivičnom postupku, na kaznu zatvora od 60 godina, kaznu koju još uvek izdržava. Autor je ovde prezentovao i to kako je Vrhovni sud SAD tek 2005. godine doneo odluku da je neustavno izricati smrtnu kaznu onima koji su mlađi od 18 godina. Do tada to je bilo moguće. Autor ovog teksta smatra da su ove dve priče na svoj način slične. I jedna i druga trebale su da budu primer za ostale. Pavlik je trebalo da bude primer za ostale dečake kako se treba ponašati, a Greg je trebalo da bude primer za druge dečake kako se ne treba ponašati. I jedan i drugi su na određeni način bili (zlo)upotrebljeni od strane države, političara. Autor ovde takođe govori i o situaciji u Srbiji. On smatra da je situacija u Srbiji krajnje protivurečna, čak pomalo šizofrena. Jednoga dana zvaničnici šalju poruku kako se moraju poštovati dečja prava, ali već drugog dana oni šalju poruku kako će reakcija države na ispade maloletnika, navijača – huligana biti jeziva.
OTKRIVANJE I ISTRAŽIVANJE EKOLOŠKOG KRIMINALITETA
Prof. dr Tatjana Lukić,
pp: 219-234
Imajući u vidu specifičnosti ekološkog kriminaliteta, u ovom radu autor se bavi njegovim otkrivanjem i istraživanjem. U tom smislu pažnja je posvećena faktorima efikasnosti otkrivanja i dokazivanja ekološkog kriminaliteta, i to: složenošću krivične stvari (činjenične osnovice), zakonskom normom i organizacijom i međusobnim odnosima policijskih, pravosudnih i drugih organa otkrivanja, dokazivanja, krivičnog gonjenja i procesuiranja. Saradnja i kordinisan rad je preduslov
uspeha na ovom planu, a s obzirom da je jedna od karakteristika ekološkog kriminaliteta transnacionalnost, ova saradnja daleko prevazilazi nacionalni nivo. Posebna pažnja je posvećena organizacionim modelima istraživanja u uporednom zakonodavstvu, specijalizaciji nadležnih organa i njihovim međusobnim odnosima u borbi protiv ekološkog kriminaliteta.
TEHNIKE SPECIJALNOG FIZIČKOG OBRAZOVANJA U FUNKCIJI KONTROLISANJA OTPORA OSUMNJIČENOG I ZAŠTITE PRIPADNIKA POLICIJE
Prof. dr Božidar Banović,
Dr Đurica Amanović, Dr Goran Vučković
pp: 235-244
U radu je ura|ena analiza primene fizičke snage kao sredstva prinude, odnosno tehnike fizičke kontrole. Zakonom o policiji i Pravilnikom o uslovima i načinu upotrebe sredstava prinude, definisani su uslovi i način upotrebe sredstava prinude (sile), vreme trajanja, ograničenja, kao i obaveze nakon primene sile. Posebna pažnja posvećena je definiciji sile, količini i prirodi otpora koji se mora savladati, te nivou kontrole sile koju pripadnik policije primenjuje da bi neutralisao nezakonite fizičke akcije osumnjičenog u cilju upravljanja (kontrole) određenom situacijom. Analizirana je praktična primena tehnika specijalnog fizičkog obrazovanja (SFO-a) kao sredstva zakonitih kontrolnih aktivnosti policije tj. tehnike fizičke kontrole u funkciji kontrolisanja fizičkog otpora koji pruža
osumnjičeno lice. Analizirano je ukupno 182 izveštaja u kojima je bila opravdana upotreba fizičke snage. Dalje, u radu je potencirana potreba jasno kodifikovanog i opšte prihvaćenog niza pravila prilikom primene sile, kao garant etičkog i zakonitog vršenja policijskih ovlašćenja.
NASILJE U PORODICI U SRBIJI: UČINIOCI, ŽRTVE I DRUŠTVENA REAKCIJA
Prof. dr Slađana Jovanović,
pp: 245-263
Rad je posvećen karakteristikama učinilaca i žrtava ovog krivičnog dela, specifičnostima konteksa u kome se dešava ova vrsta nasilja i društvene reakcije na njega. Kao ilustracija korišćeni su rezultati najnovijih istraživanja (kriminološke i viktimološke dimenzije pojave, kao i pravosudne prakse) sprovedena u Srbiji i svetu. Kao najrizičnija prepoznata je partnerska relacija (u kojoj su najčešće žrtve žene), ali je konstatovan i porast nasilja koja vrše deca prema roditeljima, kao i zanemarenost starih kao žrtava nasilja. Predstavljene su i najvažnije karakteristike aktuelnog društvenog (pravnog) odgovora na nasilje u porodici, sa ukazivanjem na nedostatke i mogućnosti unapređenja.
MJERE BEZBJEDNOSTI U MALOLJETNIČKOM KRIVIČNOM PRAVU REPUBLIKE SRPSKE
Prof. dr Ljubinko Mitrović,
pp: 265-275
Sistem alternativnih mjera i krivičnih sankcija prema Zakonu o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku iz 2010. godine, odnosno u maloljetničkom krivičnom pravu Republike Srpske čine dvije alternativne mjere: a) policijsko upozorenje i b) vaspitne preporuke, te tri grupe krivičnih sankcija: a) vaspitne mjere (mjere upozorenja i usmjeravanja, mjere pojačanog nadzora i zavodske vaspitne mjere), b) kazna maloljetničkog zatvora i c) mjere bezbjednosti (obavezno psihijatrijsko liječenje, obavezno liječenje od zavisnosti, obavezno ambulantno liječenje na slobodi, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta). Upravo o mjerama bezbjednosti kao posebnoj vrsti krivičnih sankcija koje se primjenjuju prema svim kategorijama učinilaca krivičnih djela (i maloljetnim i punoljetnim, i pravnim i fizičkim, i krivično odgovornim i neodgovornim), u maloljetničkom krivičnom pravu biće riječi u ovom referatu.
MATERIJALNOPRAVNI I PROCESNI ASPEKT PRIZNAVANJA KRIVICE
Doc. dr Veljko Ikanović,
pp: 277-291
Autor u ovom radu govori o materijalnopravnim i procesnim aspektima priznavanja krivice koji su se ispoljili u praktičnoj primjeni krivičnog procesnog zakonodavstva u Bosni i Hercegovini. Predstavljajući pravnu prirodu i porijeklo ovog instituta, analizira zakonska rješenja i njihovu primjenu u sudskoj praksi. Pri tome nastoji ukazati na njegove prednosti i nedostatke, potrebu promijena i moguće pravce njihovog budućeg razvoja.
РАЗДЕЛЕНИЕ ФУНКЦИЙ В ОРГАНИЗАЦИИ ПЕНИТЕНЦИАРНЫХ СИСТЕМ В МЕЖДУНАРОДНОЙ ПРАКТИКЕ
Багреева Е.Г. д.ю.н., проф,
pp: 293-302
В статье анализируется мировая пенитенциарная практика: специфика ее организации и функционирования в разных странах. Зарубежные органы и учреждения, исполняющие наказания изучены не только по подчиненности этой системы тому или иному министерству (юстиции, внутренних дел, юстиции и внутренних дел), но и по „вертикальному“ разделению функций и полномочий на федеральном и местном уровне. Рассматривается также модель функционирования исправительной системы с привлечением частного капитала.
KRETANJE BROJA IZREČENIH VASPITNIH MERA POSEBNIH OBAVEZA PREMA VRSTI KRIVIČNOG DELA, STAROSTI I POLU MALOLETNIH UČINILACA ZA PERIOD 2007-2011. GODINA
Dr Ivana Stevanović,
pp: 303-320
Centralno mesto u ovom radu posvećeno je analizi kretanja broja izrečenih vaspitnih mera posebnih obaveza maloletnim učiniocima prema vrsti učinjenog krivičnog dela, starosti i polu za period 2007-2011. godina u Republici Srbiji, a koji se vode na osnovu podataka prikupljenih iz upitnika SK4 Republičkog zavoda za statistiku. U radu su predstavljeni i pojedini rezultati istraživanja realizovanog pod okriljem Centra za mir i razvoj demokratije pod nazivom: „Politika izricanja krivičnih sankcija prema maloletnicima u Srbiji”, odnosno pojedini preliminarni rezultati istraživanja Centra za prava deteta o broju i vrsti izrečenih posebnih obaveza za period 2006-2011. godina za područje okružnih/viših sudova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koje je realizovano u 2012. godini na inicijativu Saveta za unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima i uz podršku Unicef kancelarije u Beogradu. U radu se posebna pažnja poklanja i analizi predloženih mera u ovoj oblasti u cilju jasnijeg sagledavanja stanja i kreiranje jedinstvenih politika na lokalnom i nacionalnom nivou. Poštovani čitaoci ovaj rad autorka posvećuje gospodinu Nikoli Miloševiću, sudiji Vrhovnog suda Srbije u penziji sa kojim je blisko sarađivala poslednjih dvadeset godina na unapređenju sistema maloletničkog pravosuđa u Republici Srbiji i kome duguje neizmernu zahvalnost za svu ličnu i profesionalnu podršku.
SOCIJALNA ISKLJUČENOST I KRIMINALITET-POLITIKE I PRAKSE RAZVIJENIH DRUŠTAVA
Dr Olivera Pavićević,
Mr Dušan Davidović
pp: 321-338
U radu se analizira veza između socijalne isključenosti i kriminaliteta kao fenomena poznog kapitalizma u kome je došlo do velikih promena na tržištu rada, socijalne sigurnosti i identiteta. Socijalna isključenost se tretira kao multidimenzionalni problem društvenih „viškova“ koji u pojedinim teorijskim konceptima, ali i javnim politikama postaju neopravdano optuženi za povećanu sklonost ka kriminalnim izborima. Izrazita ekonomska i socijalna polarizacija u okolnostima nejednakih životnih šansi dovodi do nemogućnosti društvene afirmacije i društvenog prepoznavanja među onima koji se smatraju socijalno isključenim ili novom nižom klasom sazdanom od nezaposlenih, neobrazovanih i na različite načine marginalizovanih članova društva. Put njihovog socijalnog uključivanja ne sme da bude obeležen društvenom stigmom, već politikom afirmacije i transformacije.
BESTIJALNOST – POJAM, UZROCI I DRŽAVNA REAKCIJA
Dr Ana Batrićević,
pp: 339-359
Zlostavljanje životinja, koje se u većini savremenih pravnih sistema, uključujući i naš, kvalifikuje bilo kao krivično delo, bilo kao prekršaj, može biti učinjeno na različite načine. Slično kao i kod nasilja prema ljudima, jedan od njegovih pojavnih oblika jeste i seksualno zlostavljanje životinja, koje se često naziva „bestijalnost“. Ova negativna pojava ima brojne aspekte: psihološke, socijalno-patološke, kriminološke, viktimološke i kaznenopravne. Ipak, do sada je ona uglavnom posmatrana u kontekstu seksualno aberantnog ponašanja čoveka, a ne i kao forma okrutnosti prema životinjama. U ovom radu, autor nastoji da analizira pojam, pojavne oblike i moguće uzroke seksualnog zlostavljanja životinja, kao i da predstavi mehanizam državne reakcije na ovaj fenomen kako u starijim izvorima prava, tako i u pravnim okvirima koje postavljaju važeći Krivični zakonik Republike Srbije i Zakon o dobrobiti životinja.
MEASURES TO SECURE THE PRESENCE OF DEFENDANT AND FOR UNOBSTRUCTED CONDUCT OF CRIMINAL PROCEEDING: NEW SERBIAN CPC AND REGIONAL COMPARATIVE ANALYSIS
Ana Petrović LL.M.,
Ivan Jovanović LL.M.
pp: 361-387
The subject of this paper are criminal procedure issues relating to securing the presence of defendant and unobstructed conduct of proceedings. From its structural aspect the subject issue has been addressed through two groups of questions and deliberations in conclusion. The first group relates to general observations concerning these measures where particular attention was dedicated to presentation of the issue of: concept, type and nature of measures; general rules on application thereof, and similarities and disparity in normative amplification in the new Serbian CPC on one hand, and in its previous criminal procedure legislation and legislation of three countries of the region (Croatia, BiH and Montenegro) on the other. The second - central group of issues - is dedicated, but not limited to individual normative analysis of six of the seven of such possible measures provided under the new Serbian CPC (summons, order
to bring [a defendant in], ban to approach, meet and communicate in respect to particular individual, ban to leave temporary residence; bail, and ban to leave abode). Among the number of issues analyzed in this part of the paper the following particularly stand out: requirements for application, duration and manner of decision-taking regarding each of these measures. Moreover, as in the case of the first group of issues, the issues in this part of the paper are analyzed both from the aspect of the new Serbian CPC and from the aspect of previous criminal procedure legislation and the legislation of the countries in the region (Croatia, BiH and Montenegro). The paper concludes with deliberations where authors give a summarized presentation of the results they have arrived at in analyzing the subject topic.
КРИМИНАЛЬНАЯ ВИКТИМИЗАЦИЯ В РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ И МНЕНИЯ ГРАЖДАН О ЛИЧНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ
А.Л. СИТКОВСКИЙ,
pp: 389-399
Istraga kao faza krivičnog postupka, tačnije njegovog prethodnog stadijuma, predstavlja izuzetno značajan, a ujedno i veoma delikatan dio krivičnog postupka. U prilog tome govori činjenica da zasnivanje i ishod glavnog krivičnog postupka najvećim djelom zavisi upravo od rezultata istrage. Pored toga istraga ima poseban značaj i za zaštitu ljudskih prava i sloboda, budući da u ovoj fazi krivičnog postupka postoji veća mogućnost njihove povrede nego što je to slučaj u glavnom krivičnom postupku. Imajući ovo u vidu, ne treba da čudi ni činjenica da danas mnogi teoretičari krivičnog procesnog prava smatraju strategiju krivične istrage novim poljem naučnog istraživanja koje se bavi „planiranjem i primjenom kompleksnih mjera u istraživanju, kao i kontrolom i prevencijom kriminala“. Pojedini autori, čini se ne bez osnova, idu i dalje i zalažu se da strategija krivične istrage treba da bude još kompleksnije polje istraživanja i kao takvo da predstavlja i nezavisnu naučnu disciplinu. S obzirom na sve ovo, istraga kao posebna faza krivičnog postupka, već duže vremena, kako u praksi tako i u teoriji, izaziva brojne dileme, nesuglasice i teškoće. Otvorena su brojna pitanja. Među njima poseban značaj imaju ona koja se tiču: organa koji treba da sprovode istragu, ovlašćenja aktivnih subjekata istrage, odnosno u kom obimu istu treba dati pojedinim subjektima istrage. U okviru ovih pitanja, pitanje efikasnosti istrage je jedno od njenih aktuelnijih pitanja uopšte iz razloga što je dobro poznato i još više nesporno da je efikasno sprovedena istraga jedan od veoma bitnih faktora efikasnosti krivičnog postupka kao cjeline.
Prikazi
PRIKAZ MONOGRAFIJE „ZATVORSKI SISTEMI U SVETU“ DR ZORANA STEVANOVIĆA
Dr Ana Batrićević,
pp: 421-423
PRIKAZ KNJIGE „KRIVIČNO PROCESNO PRAVO II“ – POSEBNI DIO II. IZMIJENJENO I DOPUNJENO IZDANJE autora prof. dr Miodraga N. Simovića i doc. dr Vladimira M. Simovića
Prof. dr. Tadija Bubalović,
pp: 425-429
NIKOLA MILIOŠEVIĆ – OBUKA SUDIJA, TUŽILACA, ADVOKATA I POLICAJACA O ZAKONU O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA
Nenad Vujić,
pp: 13-17
