Suzbijanje teških oblika kriminaliteta posljednjih godina je u fokusu pažnje upravo zbog težine tih krivičnih djela. Ipak, u ovom slučaju ne misli se na sva teška krivična djela, već isključivo na terorizam i organizovani kriminalitet, kao i na naročito teške slučajeve korupcije i privrednog kriminaliteta. U tom smislu, kada se govori o krivičnim procesnim radnjama, prvenstveno se govori o posebnim istražnim radnjama. O tome je do sada zasnovan poprilično jasan teorijski okvir, ali i određena sudska praksa. Međutim, osim posebnih istražnih radnji koje su supsidijarnog karaktera, suzbijanje ovih krivičnih djela nezamislivo je i bez drugih krivičnih procesnih radnji, prije svega radnji dokazivanja, uključujući i zaštićenog svjedoka, te sporazum o priznanju krivice, ali i praćenje finansijskih tokova novca i oduzimanje nelegalno stečene imovine. Zapravo, jedino kombinacijom posebnih istražnih radnji, radnji dokazivanja i oduzimanja nelegalno stečene imovine moguće je kreirati efikasan odgovor na teške oblike kriminaliteta. Posebnim istražnim radnjama moguće je otkriti ova krivična djela i prikupiti ključne dokaze, ali bez primjene ostalih radnji dokazivanja, te sprovođenja postupka oduzimanja nelegalno stečene imovine, neće se ostvariti svrha krivičnopravne reakcije na najteže oblike kriminaliteta. Predmet ovog rada jeste primjena krivičnoprocesnih radnji u suzbijanju teških oblika kriminaliteta (organizovanog kriminaliteta, terorizma, korupcije i teških oblika privrednog kriminaliteta). Cilj je da se sagledaju njihove specifičnosti, osnovi kriminalističke metodike prilikom njihove primjene, te poteškoće prilikom dokazivanja navedenih krivičnih djela.
PREKRŠAJNI NALOG I PROBLEMI U PRAKSI
Mladen Jeličić,
pp: 33-53
Prekršajni nalog je procesni institut koji omogućava pojednostavljeni postupak kažnjavanja učinilaca prekršaja. Sagledavajući
potrebu za efikasnim postupkom po izdatom prekršajnom nalogu, uz garancije poštovanja ljudskih prava, autor detaljno analizira zakonske odredbe ukazujući na anomalije koje dovode do problematičnih situacija u praksi. S tim u vezi, nakon uvodnih napomena, autor analizira pravnu prirodu prekršajnog naloga, odnosno formalno-materijalne karakteristike prekršajnog naloga i odnos ovog instituta sa načelom podele vlasti. Zatim, predmet razmatranja su izdavanje, formalni elementi, uručenje i dostavljanje prekršajnog naloga, kao i aktivnosti osumnjičenog kojem je izdat prekršajni nalog a koje se manifestuju u prihvatanju ili neprihvatanju odgovornosti za prekršaj. Autor ukazuje na ulogu prekršajnog suda prilikom ispitivanja zahteva za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu i ispitivanja izdatog prekršajnog naloga, a razmatra i karakteristike postupka koji sprovodi prekršajni sud. Na kraju, autor analizira prekršajni nalog i izvršni prekršajni postupak, argumentujući svoju tvrdnju za neophodnošću preciznije regulative ovog instituta ukazivanjem na konkretne zakonske anomalije zakonskog teksta i probleme u sudskoj praksi. Pri tome, autor predlaže i konkretna rešenja za poboljšanje analiziranog instituta.
KRAĐA USLUGA U KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA
Aleksandar R. Ivanović,
pp: 55-73
Autor se u radu bavi specifičnim oblikom kriminalnog ispoljavanja kod koga je objekt napada naknada za pružene usluge, a način
izvršenja se ogleda umišljajnom izbegavanju plaćanja iste. Radi se o vrsti kriminalnog ponašanja koja se u anglosaksonskom pravu označava nazivom „krađa usluga“ (eng. „Theft of services“). Rad ima za cilj da prikaže način na koji je ovo kriminalno ponašanje propisano krivičnim zakonodavstvom Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Shodno tome, autor najpre ukazuje na razloge koji su doveli do toga da ovaj oblik kriminalnog ispoljavanja bude prepoznat od strane krivičnog zakonodavstva većine zemalja SAD. Nakon toga, autor daje prikaz modela koje su države SAD koristile u propisivanju odredbi koje inkriminišu tzv. krađu usluga. U centralnom delu rada autor daje prikaz odredbi krivičnog zakonika države Njujork, Teksas i Severna Dakota, koje propisuju posebno delo krađa usluga, odvojeno od odredbi kojima su propisane tzv. konvencionalne krađe (imovine). Nakon toga autor ukazuje na konstitutivne segmente krađe usluga u zakonodavstvu država SAD, koje poznaju kao zasebno krivično delo ovaj vid kriminalnog ispoljavanja. U
zaključnom delu rada, uzimajući u obzir različite načine inkriminacije ovog ponašanja, autor izvodi zakjučke o zajedničkim lementima bića krivičnog dela krađa usluga (aktivni subjekt, radnja dela, oblik krivice, posledica, mogućnost pokušaja i slično).
NASILJE U PORODICI U SAVREMENOM UPOREDNOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
Vukan Slavković,
pp: 75-96
U datom radu su razmotreni krivičnopravni aspekti nasilja u porodici, koje podrazumeva svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog,
odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom. Analiza zakonodavstava svedoči da mnoge države teže ne samo da formalno prihvate obaveze iz međunarodnih konvencija nego i da sprovedu odredbe koje se odnose na suzbijanje nasilja u porodici. Savremeno uporedno krivično zakonodavstvo inkriminiše posebne strukture nasilnih radnji izvršenih protiv članova porodice, ali se retko sreću kompleksni zakoni posvećeni porodičnom nasilju. U Nemačkoj i Rusiji ne postoji posebno krivično delo nasilja u porodici, već je ono obuhvaćeno krivičnim delima protiv telesnog integriteta. S druge strane, Velika Britanija poseduje i zakonodavstvo koje je posvećeno krivičnim delima „kontrola ili prinudno ponašanje“, „uznemiravanje“ i „proganjanje“.
O CILJEVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA
Siniša Moravac,
pp: 97-113
Istraživanjem ciljeva krivičnog postupka autor konstatuje da krivični postupak karakteriše mnoštvo cilјeva. Sve cilјeve autor svrstava
u dve grupe. Prvu grupu čine opšti cilјevi krivičnog postupka, a druga grupa obuhvata posebne cilјeve koji se vezuju za krivičnu proceduru, i to na primer – cilјeve stranaka u postupku i šire posmatrano cilјeve svih subjekata koji u postupku na bilo koji način učestvuju, cilјeve pojedinih faza i stadijuma postupka itd. Kao predmet ovog rada autor je, takođe, odredio analizu ciljeva krivičnog postupka u kontekstu njegove legitimnosti i hijerarhijskog odnosa ciljeva krivične procedure.
Autor objašnjava da cilјevi krivičnog postupka moraju biti zasnovani na opštim društvenim cilјevima poput pravde, istine, pravičnosti itd., što je neophodno iz dva razloga. Prvo, opšte društvene vrednosti determinišu cilјeve postupka, drugo, opšte društvene vrednosti daju neophodnu dozu legitimiteta. Zaključno se konstatuje da su krivični postupci koji nisu konstruisani tako da uvažavaju oba razloga veoma problematični.
PREPOZNAVANJE LICA NA OSNOVU GLASA – OBLICI, OGRANIČENJA I PRAVILA
Darko Jokić,
pp: 115-126
U radu se s teoretskog i praktičnog aspekta razmatra krivično procesna radnja prepoznavanja lica na osnovu glasa koju vrši svjedok. Uz naglašavanje generalnih inherentnih nepouzdanosti svojstvenih prepoznavanju lica, autor ukazuje na dodatne nedostatke koji se
javljaju u procesu prepoznavanja lica na osnovu glasa. Predmet ovog rada određen je naslovom i ne obuhvata stručne identifikacije koje vrše audio-forenzičari, nego je fokusiran na laičke identifikacije, odnosno identifikacije lica koje vrši svjedok prepoznavanjem glasa. Svjedok, kao izvor informacija nastalih opažanjem čulom sluha, daje svoj iskaz u zakonom propisanom postupku, u kojem se provjeravaju i ocjenjuju kako istinitost iskaza, tako i njegov kredibilitet. Samo obučeni i profesionalni učesnici krivičnog postupka iz pravosuđa i policije mogu postići da se primjenom naučno i stručno utemeljenih procedura vjeruje rezultatima sprovedenog prepoznavanja na osnovu glasa. Međutim, dok je s jedne strane u praksi policijskih i pravosudnih organa izražena aktuelnost
prepoznavanja na osnovu glasa, s druge strane postoji oskudna literatura autora iz zemalja Zapadnog Balkana u kojoj se naučno i stručno obrađuje ova tema i daju smjernice za njeno sprovođenje. Stoga je cilj rada da se teorijski opišu, klasifikuju i krivično procesno i kriminalistički problematizuju radnje prepoznavanja na osnovu glasa, te da se potom predlože pravila kojih bi trebalo da se pridržavaju organizatori prepoznavanja, naročito u državama u kojima se primjenjuje mješoviti sistem krivičnog postupka, kakav je u Bosni i Hercegovini.
PREDLOG IZMENA I DOPUNA ZKP SRBIJE RADI UNAPREĐENJA RADA POLICIJE
Muamer Nicević,
Branko Leštanin
pp: 127-140
Reforma krivičnog procesnog zakonodavstva u Republici Srbiji traje predugo, što se može videti po donetim/ukinutim zakonima kojima se uređivao krivični postupak. Važeći Zakonik o krivičnom postupku doneo je velike novine u radu policije, a najznačajnija je uvođenje tzv. tužilačke istrage. Iako je na početku bilo obećavajuće, trenutna situacija pokazuje da postoje određeni problemi u primeni ovog zakonika. Rad je pre svega skoncentrisan na one norme koje se odnose na rad policije i na neka moguća rešenja de lege ferenda koja bi dovela do unapređenja policijskog postupanja. Pored uvodnog izlaganja i zaključnih razmatranja rad sadrži dve celine, pri čemu se u prvoj istražuje organizacioni aspekt policije i (pred)istražnog postupka dok se druga odnosi na dokazne radnje koje preduzima policija. Predložene novele mogu dodatno da poboljšaju rad policije s tim da će primena novih normi zahtevati određeni period prilagođavanja, dodatno stručno usavršavanje i dodatna budžetska sredstva
ANALIZA I PROJEKTOVANJE ANDROID APLIKACIJE ZA SLANJE SOS PORUKA U SLUČAJU OPASNOSTI
Aleksa Maksimović,
Aleksandar Miljković, Dragan Ranđelović, Jelena Mišić, Milan Čabarkapa
pp: 141-155
U ovom radu predstavljena je aplikacija za pametne mobilne uređaje namenjena brzom obaveštavanju o korisnikovoj trenutnoj lokaciji u slučaju opasnosti. Aplikacija je namenjena Android platformi, i za njeno funkcionisanje neophodan je GPS (Global Positioning System) servis. Prilikom aktiviranja, aplikacija šalje SMS (Short Message Service) poruku sa podacima o trenutnoj lokaciji korisnika na željeni broj. Ideja za razvoj ove aplikacije proistekla je iz činjenice da je bezbednost u najširem smislu te reči jedan od prioriteta današnjice. Međutim, s obzirom na sve veći broj sve raznovrsnijih kriminalnih dela koje se pritom sve više sele u virtualni sajber prostor, tradicionalne bezbednosne mere ne mogu dati uvek zadovoljavajuće rezultate. Takođe, razvoj naprednih infomacionih i mobilnih tehnologija pruža mogućnost za unapređenje tradicionalnih bezbedonosnih mera i postizanje višeg stepena bezbednosti osoba. U okviru ovog rada dat je predlog i analiza Android aplikacije namenjene unapređenju bezbednosti osoba. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da bi predložena Android aplikacija znatno unapredila kako objektivnu tako i subjektivnu percepciju bezbednosti lica.
Prikazi
OSVRT NA JEDNU KNJIGU IZ OBLASTI SOCIJALNE PATOLOGIJE
Đorđe Ignjatović,
pp: 157-164
