Članak se odnosi na ročište za izricanje krivične sankcije, kao pojednostavljenu procesnu formu koju predviđa Zakonik o krivičnom postupku Srbije. Radi se o institutu koji se u uporednom zakonodavstvu obično naziva kaznenim nalogom. U radu je kritički razmotrena regulativa ove procesne forme, a na kraju su dati i odgovarajući predlozi de lege ferenda.
KRIVIČNOPROCESNE FORME ZA REŠAVANJE PROBLEMA SITNOG KRIMINALITETA U SRPSKOM I NEMAČKOM PRAVU
doc. dr Ivan Đokić,
prof. dr Dragana Čvorović
pp: 29-44
Predmet rada je analiza rešenja koja postoje u srpskom i nemačkom krivičnom procesnom pravu a tiču se slučajeva u kojima je javni tužilac u sferi sitnog kriminaliteta ovlašćen da prema punoletnim učiniocima krivičnih dela postupa u skladu sa načelom oportuniteta krivičnog gonjenja. I dok u odnosu na jednu varijantu ovog načela koja podrazumeva uslovno i inicijalno privremeno odustajanje od krivičnog gonjenja postoji izrazita sličnost u oba navedena zakonodavstva, u pogledu klasične forme ovog procesnog principa koja omogućava uzdržavanje javnog tužioca od podnošenja odgovarajućeg optužnog akta iz razloga celishodnosti, uvažavanjem pre svega obzira nedostajućeg javnog interesa da se krivično gonjenje preduzme, postoji upadljiva razlika, jer naše krivično procesno pravo takvu varijantu u svom čistom obliku ne poznaje. To je razlikovanje uslovljeno drugačijim kriminalnopolitičkim pristupom da se problem bagatelnog kriminaliteta rešava isključivo procesnim mehanizmima, ili komplementarnom primenom i materijalnopravnih i procesnopravnih instrumenata.
KVALITATIVNA KOMPONENTA U RADU PROCESNIH SUBJEKATA KAO FAKTOR EFIKASNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA U BOSNI I HERCEGOVINI
prof. dr Sadmir Karović,
prof. dr Marina M. Simović
pp: 45-60
Svaka ljudska djelatnost bez obzira na njenu prirodu, vrstu i druge specifičnosti, teži postizanju što veće efikasnosti. U tom smislu, neophodno je posmatrati i tendenciju efikasnosti krivičnog postupka na planu rasvjetljavanja i rješenja određene krivične stvari, kao i donošenje sudske odluke. Efikasnost krivičnog postupka neposredno se ispoljava i artikuliše kroz krivičnoprocesne aktivnosti koje se preduzimaju od strane krivičnoprocesnih subjekata prilikom realizacije krivičnoprocesnog zadatka. Intencija autora je da prepoznaju, identifikuju i apostrofiraju ključne ili najvažnije aspekte kvalitativne komponente u radu glavnih i sporednih krivičnoprocesnih subjekata od kojih neposredno zavisi efikasnost krivičnog postupka. Takođe, pažnja i interes su usmjereni na međusobni odnos, interakciju i suprotstavljenost dvije tendencije, i to tendenciju efikasnosti krivičnog postupka i tendenciju zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, sa posebnim osvrtom na zadovoljenje standarda dokazivanja u različitim fazama preduzimanja krivičnoprocesnih aktivnosti (osnovi sumnje, osnovana sumnja, izvjesnost).
VEŠTAČENJE GOVORA I DOPRINOS EFIKASNOSTI KRIVČNOG POSTUPKA
dr Jadranka Otašević,
Prof. dr Božidar Otašević
pp: 61-72
Danas je forenzička identifikacija govora moćno sredstvo u borbi protiv kriminala, u situacijama kada treba identifikovati osumnjičenog ili osloboditi sumnje nevinog. U ovoj vrsti veštačenja primenjuje se multidisciplinarni pristup u kojem učestvuje više naučnih disciplina – lingvistika, fonetika, akustika, psihologija, matematička statistika, pravo i kriminalistika. Glas učinioca krivičnog dela karakteriše boja, jačina, snaga i brzina, odnosno niz individualnih karakteristika koje glas svakog pojedinca, nezavisno od izraženih varijacija, čini pogodnim za identifikaciju. Neka od navedenih obeležja prirodna su datost koju određuju nasledni i fiziološki faktori, a neka stečenih navika. Cilj ovog rada je da predstavi najčešće korištene procedure i načine analize-procene glasa i govora u cilju identifikacije lica kao i savremenije pristupe analizi govornog signala.
IZAZOVI PRIMENE I TUMAČENJA PROPISA U PRAKSI PREKRŠAJNIH SUDOVA
Mladen Jeličić,
pp: 73-92
Autor u radu analizira uvek aktuelno pitanje primene i tumačenja propisa u praksi prekršajnih sudova. Ukazano je na obim i složenost materije u kojoj postupaju prekršajni sudovi, ali i na činjenicu da nedostaci u normiranju propisa predstavljaju veliki problem u sudskoj praksi. Predmet interesovanja autora su bazični principi primene prava kao osnovne delatnosti prekršajnih sudova, zbog čega je razmotrena struktura pravne norme i razgraničenje činjeničnih i pravnih pitanja. Zatim, analiziran je pojam sudskog tumačenja propisa i skrenuta pažnja na opasnosti primene analogije u materijalnom prekršajnom pravu. Autor je razmotrio pitanja sudskog tumačenja propisa kojima je predviđena objektivna odgovornost fizičkog lica i različitog tumačenja propisa kao uzroka neujednačene sudske prakse. Brojne sudske odluke navedene u radu su poslužile kao osnov da se ukaže i na značaj sudskog tumačenja pravnih instituta za prekršajnu odgovornost. Autor je kroz teorijski aspekt i bogatu sudsku praksu analizirao pojedina sporna pitanja i ponudio rešenja problema, zaključujući da sudije prekršajnih sudova u svakodnevnom radu imaju velike izazove koji se odnose na primenu i tumačenje propisa po kojima postupaju.
KAZNENI OKVIRI (RASPONI) U KRIVIČNOM ZAKONIKU CRNE GORE I KAZNENA POLITIKA
prof. dr Darko Radulović,
pp: 93-112
Odmjeravanje kazne predstavlja jedno od najznačajnijih pitanja kako u krivičnopravnoj teoriji, tako i u praksi. U određenom smislu sve odredbe krivičnog zakonodavstva svoje oživotvorenje nalaze upravo kroz odmjeravanje kazne. Odmjeravanje kazne zavisi od toga kako su normativno postavljeni zakonski kazneni okviri. Ovaj rad je posvećen sagledavanju kaznenih raspona u Krivičnom zakoniku Crne Gore. Na početku se govori o tri sistema određivanja kazne zatvora, zatim o različitim modelima kaznenih okvira (zatvoreni, otvoreni i poluotvoreni). Potom se izlaže o zastupljenosti ovih modela u krivičnom zakonodavstvu Crne Gore kod normativnog uređenja pojedinih kazni u posebnom dijelu KZ i u njegovoj praktičnoj primjeni. Govori se i o odnosu kaznene politike zakonodavstva i sudske kaznene politike.
KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
prof. dr Mladen M. Milošević,
pp: 113-130
Rad je posvećen analizi krivičnopravnog aspekta zaštite podata o ličnosti u Republici Srbiji. Donošenjem Opšte Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU i novog domaćeg zakona kojim je započet proces harmonizacije sa evropskim propisima i standardima, aktuelizovalo se pitanje krivične odgovornosti za povrede ustavnog prava na privatnost u domenu ličnih podataka. Autor predstavlja norme srpskog krivičnog zakonodavstva i analizira njihovu primenljivost i usklađenost sa normama drugih pravnih grana. Osim krivičnog dela iz člana 146 Krivičnog zakonika, u radu se obrađuju i druge inkriminacije, čija kriminalna zona obuhvata i povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti. Uz razmatranje nedoumica koje mogu izazvati probleme u praktičnoj primeni prava, autor nudi i rešenja de lege ferenda, naglašavajući veliki značaj optimalnog pravnog uređivanja svih aspekata zaštite podataka o ličnosti.
ZASTARELOST KAZNE MALOLETNIČKOG ZATVORA
prof. dr Dragan Blagić,
pp: 131-140
Zastarelost je osnov koji dovodi do gašenja krivične sankcije usled proteka zakonom određenog vremena. S obzirom da se zastarelost određuje od strane države putem zakonskih propisa, proizilazi da na kraju predstavlja potpuno odricanje države od prava kažnjavanja zbog proteka vremena. Zastarelost se daje ujavnom, opštem društvenom interesu. Kada je reč o krivičnim sankcijama prema maloletnicima, onda kažemo da vaspitne mere ne zastarevaju usled proteka zakonom određenog roka od pravnosnažnosti odluke o njihovom izricanju, što i odgovara prirodi, karakteru, sadržini i svrsi ove vrste krivičnih sankcija. Tada dolazi do primene sledećih instituta: a) obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere drugom vaspitnom merom (član 24. ZOMUKD) i b) ponovno odlučivanje o vaspitnim merama (član 25. ZOMUKD). U slučaju da je u pitanju stariji maloletnik kome je za učinjeno teško krivično delo izrečena kazna maloletničkog zatvora, može nastupiti zastarelost izvršenja ove kazne u smislu člana 33. ZOMUKD.
MERA BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEČENJA ALKOHOLIČARA NA SLOBODI (NORMA I PRAKSA)
Slađana Milošević,
Dragana Mitrović
pp: 143-160
U skladu sa savremenim shvatanjima krivičnopravne nauke i rešenjima prisutnim u komparativnom krivičnom zakonodavstvu i KZ Republike Srbije poklanja se posebna pažnja merama bezbenosti kao posebnim i nadasve specifičnim krivičnim sankcijama. Jedne su od četiri vrste krivičnih sankcija predviđenih u ovom zakonskom tekstu. Među jedanaest mera bezbednosti, četiri su medicinskog karaktera i po nizu osobenosti različite, ne samo u odnosu na druge krivične sankcije, već i druge mere bezbednosti. Jedna od medicinskih mera bezbednosti je obavezno lečenje alkoholičara. Niz je specifičnosti ove mere bezbednosti, a jedna od njih je i njen način izvršenja. Obzirom na ovo, predmet analize u radu su dva aspekta mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. To su: normativni i praktični. Opravdanost ovakvog pristupa u analizi predmetne problematike sadržan je u činjenici da samo adekvatno izvršena i ova mera bezbednosti je u funkciji njenog normiranja- funkciji otklanjanja stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela usled zavisnosti od upotrebe alkohola što posebno dolazi do izražaja kod krivičnih dela nasilja koja su sve prisutnija u ukupnoj masi kriminaliteta.
PRIPADNICI LGBT ZAJEDNICE U OKVIRU ČLANA 12 EVROPSKE KONVENCIJE O ZAŠTITI LjUDSKIH PRAVA
Prof. dr Darko Dimovski,
pp: 161-178
Autor u radu predstavlja najznačajnije odluke Evropskog suda za ljudska prava u kojima se bavio pravom na brak za pripadnike LGBT zajednice. Iz analiziranih predmeta možemo pratiti razvoj ovog prava za pripadnike LGBT zajednice na osnovu kojih su oni dobili mogućnost da sklapaju tzv. civilno partnerstvo. Ujedno, autor u radu pravi razliku između slučajeva u kojima je došlo do promene pola pa shodno tome da određenih problema u pogledu ostvarivnja prava iz člana 12 Evropske Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao cilj rada autor ističe potrebu predstavljanja najznačajnih slučajeva iz prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi ovog pitanja kako bi pregalnici naučne misli, ali i nosioci zakonodavne funkcije, što je možda još bitnije, upoznali sa stavovima u vezi člana 12 i na adekvatan način sagledali dali odgovarajuća zakonska rešenja u pogledu mogućnosti sklapanja civilnog partnerstva.
Prikazi
PRIKAZ KNJIGE: Ćirić, J. (2020) Knjiga o mržnji: sa reči na dela - od govora mržnje do zločina mržnje. Beograd: Službeni Glasnik
dr Miroslav Đorđević,
pp: 203-206
PRIKAZ KNJIGE: Tadić–Stojisavljević, S. i Trlina, D. (2021) Govor mržnje online i u drugom javnom prostoru. Sarajevo: Centar za edukaciju sudija i tužilaca FBiH.
Arben Murtezić,
pp: 207-210
