Savremeno vraćanje rehabilitacije u središte novih penalnih strategija izgleda neočekivano i kontradiktorno obzirom da su ključne faze u razvoju nove kaznene reakcije na kriminalitet pre svega napuštanje koncepta rehabilitacije sedamdesetih godina, zatim pozivanje na red i pravo osamdesetih i penalni populizma devedesetih godina. Nova legitimnost rehabilitacije otvara mnoga pitanja i traži novo razumevanje ideje rehabilitacije. U radu je prikazan razvoj klasičnog koncepta rehabilitacije, širi socijalni kontekst savremene reafirmacije rehabilitativnog pristupa, kao i osnovne karakteristike „nove rehabilitacije”. Globalni karakter savremenih kretanja u sferi društvene reakcije na kriminalitet, čini relevantnim razmatranje nove rehabilitacije i u domaćim okvirima, kako obzirom na stanje u penitensijarnom sektoru (prenaseljenost, visoka kvota osu|enih, visoka stopa recidiva), tako obzirom i na nove zakone u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i velika očekivanja u pogledu novih normativnih rešenja.
OGLED O LEGITIMNOSTI KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA U USLOVIMA RELATIVIZOVANOG NAČELA ZAKONITOSTI
Prof. dr Ivana Simović-Hiber,
pp: 21-41
U ovom tekstu autor pokušava da temu odnosa načela zakonitosti i legitimiteta krivičnog zakonodavstva (prava) predstavi u savremenom kontekstu. Uočavajući nekoliko nivoa i faktora koji utiču na eroziju suštinskog poštovanja podnačela (lex praevia, scripta, stricta, certa) proveru ove konstatacije vrši na dva osnovna modela. Jedan čine savremeni uticaji na načelo zakonitosti unutar pravnog sistema (unutrašnje i međunarodno krivično pravo). Njih ilustrujemo noveliranim krivičnim delom trgovina uticajem i modelom imitacije u međunarodnom krivičnom pravu. Drugi su vanpravnog karaktera (zloupotreba moći i neoliberalni model društvenog i pravnog uređenja). Zaključuje se da su vanpravni uticaji opasniji za opstanak načela zakonitosti, ali i legitimiteta parcijalizovanog i nekoherentnog krivičnog zakonodavstva.
POSEBNE ISTRAŽNE RADNJE U BOSNI I HERCEGOVINI: POJAM, USLOVI ZA PRIMJENU I VRSTE
Prof. dr Miodrag N. Simović,
pp: 43-62
Posebne istražne radnje se zasnivaju na primjeni posebnih sredstava, radnji i mjera, što ih čini specijalizovanim, dajući im posebnu operativnu dimenziju. One su, kao oblik prikrivenog policijskog djelovanja, sastavni dio operativne djelatnosti koji uključuje povredu privatnosti lica, a može ugrožavati i treće učesnike ili otvarati mogućnost za eventualnu zloupotrebu pravosuđa ili čak kriminalizaciju policijskog djelovanja. Zato što se koriste bez saznanja lica ili organizacija o kojima se prikupljaju podaci, one su istovremeno i mjere kojima se tajno prikupljaju podaci. Krivično procesno zakonodavstvo Bosne i Hercegovine iz 2003. godine uvodi posebne istražne radnje kao specifične mjere kojima se za potrebe suzbijanja složenih oblika kriminaliteta privremeno ograničavaju osnovna prava i slobode čovjeka. Njima se povećava efikasnost organa krivičnog postupka u otkrivanju najtežih krivičnih djela, a naročito organizovanog kriminaliteta. Uz to, one se koriste i u cilju sprečavanja kriminaliteta – obezbjeđenjem blagovremenih i kvalitenih informacija o planiranju i pripremanju krivičnih djela.
NOVI ZKP RS I KONTROLA OPTUŽBE
Prof. dr Vojislav Đurđić,
pp: 63-82
Predmet analize u ovom radu je sudska kontrola optužbe u krivičnom postupku Srbije. Kritike pozitivnog prava utemeljene su na teorijskoj eksplikaciji kontrole optužbe i klasifikaciji sistema te kontrole koji postoje u uporednom pravu ili su se javljali u istorijskom razvoju. Pored kritičke analize zakonskog uređenja podizanja optužnice, ispitivanja njenog formalnog sadržaja i okrivljenikovog odgovora na optužnicu, ukazuje se na neadekvatnost zakonskih pravila o kontroli privatne tužbe i nedostatak normi kojima bi se uredilo formiranje sudskih spisa. Autor se zalaže za ustanovljavanje preliminarnog ročišta na kome bi se vršila kontrola optužbe uz učešće stranaka i branioca, i time obezbedila primena principa usmenosti i kontradiktornosti. U pogledu normiranja postupka preliminarnog ispitivanja optužbe i odluka vanpretresnog veća u postupku sudske kontrole optužbe, zaključeno je da su pravila preuzeta iz ranije važećih propisa kada je istraga bila sudska, pa je zbog toga u potpunoj disharmoniji sa prirodom i strukturom novog krivičnog postupka.
RETROSPEKTIVA NA DELO PROFESORA VODINELIĆA SA DISTANCE OD DVADESET GODINA
Prof. dr Branislav Simonović,
pp: 83-103
U radu se vrši analiza doprinosa profesora Vodinelića razvoju kriminalistike kao nauke i to na način, što se vrednost njegovih radova, učenja, teorija, analizira sa pozicija aktuelnog trenutka u momentu pisanja ovog rada. Najpre se prikazuje širina opusa njegovog stvaralaštva počevši od prvih objavljenih radova, pa do poslednjih. Ukazuje se na značaj njegovih knjiga za razvoj kriminalistike u bivšoj Jugoslaviji. Sa distance veće od dvadeset godina analiziraju se njegovi osnovni teorijski postulati i grupe radova u kojima je dao doprinos u razvoju kriminalistike. Tako na primer, analizira se aktuelni značaj njegovog učenja o kriminalističkim verzijama i kriminalističkom planiranju, o indicijama i dokaznoj teoriji, učenje o kriminalističkoj identifikaciji, posebnim dokaznim radnjama koje se primenjuju u suzbijanju organizovanog kriminaliteta, itd. Prikazuje se doprinos koji je imao u razvoju kriminalističke taktike, unapređenju taktike primene pojedinih dokaznih radnji, teoriji razotkrivanja fingiranih krivičnih dela, kriminalističkoj psihologiji, kriminalističkoj metodici, itd. U fusnotama se vrši pozivanje na radove čiji se sadržaj, odnosno najvećI doprinos prikazuje.
OSVRT NA „SISTEM DUPLOG KOLOSEKA“ U KRIVIČNOM PRAVU
Dr Emir Ćorović,
pp: 105-118
„Sistem duplog koloseka“ predstavlja sistem krivičnih sankcija koji počiva na kaznama i merama bezbednosti. U ovom radu autor se kritički osvr}e na neka obeležja ovog sistema, pre svega na osnove izricanja kazni i mera bezbednosti, kao i na svrhe ovih krivičnih sankcija. Obrada navedenih pitanja je pre svega teorijska, ali u poslednjem delu rada autor daje neka svoja zapažanja povodom srpskog krivičnog zakonodavstva.
OPTUŽENJE U KRIVIČNOM POSTUPKU (ZAKONSKA REŠENJA I PRAKTIČNA ISKUSTVA U NJIHOVOJ PRIMENI U ZKP MAKEDONIJE)
Prof. dr Gordana Lažetić-Bužarovska,
pp: 119-141
Tekst se bavi novim konceptom kontrolisanja optužnice za vreme standardnih krivičnih postupaka prema Zakoniku o krivičnom postupku čija je implementacija započela u decembru 2014. godine. Autor daje kratki pregled članaka sa dodatnim objašnjenjima i interpretacijama. Period implementacije je veoma kratak tako da praksa još uvek ne može da se analizira. Prema ovom novom konceptu, kontrolisanje optužnice od strane suda je zasebna faza krivičnog postupka sa svim neophodnim prerogativima kao što su poseban organ za odlučivanje dat pojedinačnom sudiji ili savetu koji čine tri sudije, saslušanje za procenu optužnice, pravo na odbranu prava da se podnese prigovor, priznanje krivice i predaja evidencione liste koju odbrana predlaže da se iznese tokom glavnog suđenja, odluka o odobrenju optužnice i podneska za suđenje. U ovom prvom stadijumu postupka sud odlučuje da li će se krivični postupak nastaviti ili ne, da li će optužbe zadovoljiti uslove za glavno saslušanje, i da li dokazi daju osnova da se veruje da će teza tužilaštva biti potvrđena. Ovakav koncept je bio neophodan kada se ima u vidu nova uloga državnog tužioca kao dominus litis u istražnom postupku. Prema tome, prilikom istrage sud odlučuje samo na osnovu individualnih procesnih radnji (pritvor, specijalne istražne mere, pretres its.) i sudija kao ni predistražni postupak ne mogu da utiču na tok postupka. Podnesak za suđenje je veoma važna stavka jer sudija koji izvodi glavno saslušanje ne poseduje sve dokaze sakupljene prilikom istražnog postupka tako da nema opasnosti da će sudija neće biti nezavisni arbitar.