Krivičnopravni status mlađih punoletnih učinilaca krivičnih dela sve češće je predmet interesovanja naučne i stručne javnosti na međunarodnom nivou. Međutim, ovoj kategoriji učinilaca krivičnih dela u literaturi u Republici Srbiji nije posvećeno dovoljno pažnje. Period ranog punoletstva karakteriše se kao prelazni period od adolescencije do odraslog doba u kome lica ne moraju nužno biti na nivou biopsihičke zrelosti koja opravdava krivičnopravnu reakciju po pravilima predviđenim za odrasla lica. Nekoliko međunarodnih instrumenata sugeriše da bi procesuiranje i sankcionisanje mlađih punoletnih lica trebalo da bude drugačije u odnosu na odrasle osobe. U skladu sa međunarodnim preporukama većina zakonodavstava na teritoriji Evrope propisuje blaže kažnjavanje mlađih punoletnih lica u odnosu na odrasle učinioce krivičnih
dela ili izricanje krivičnih sankcija predviđenih za maloletnike. Prema pozitivnim zakonskim odredbama u Republici Srbiji mlađa punoletna lica koja izvrše krivično delo predstavljaju kategoriju učinilaca krivičnih dela prema kojima se mogu primeniti odredbe koje važe za maloletne prestupnike, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
O SLIČNOSTIMA I RAZLIKAMA DEFINICIJA POJMOVA „MALOLETNO LICE“ I „DETE“ U DOMAĆEM POZITIVNOM PRAVU
Dragana Ćorić,
pp: 29-43
Sve češće u okviru uvodnog poglavlja u zakonima u Republici Srbiji, odmah nakon člana kojim se utvrđuje predmet regulacije tog zakona, nailazimo na poseban član, u kome se definišu pojmovi koji se koriste u tom zakonu. Zašto je to bitno učiniti, iako se u propisima koriste reči koje su poznate većem krugu ljudi iz svakodnevne komunikacije? Zašto je važno da te definicije budu što preciznije i nedvosmislene, i da definija jednog pojma u okviru jednog zakona bude u skladu sa definicijom istog pojma u okviru drugog zakona? U našem radu analiziramo definicije pojmova „dete“ i „maloletnik“, odnosno „maloletne lice“. Definicija pojma „maloletno lice“ u nekim slučajevima je kontradiktorna definiciji pojma „dete“, dok na drugim mestima, u nekim drugim (srodnim zakonima) postoji izvesno ili potpuno sadržinsko poklapanje.
POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
Aleksandar Stevanović,
Dragan Cvetković
pp: 45-62
Autori razmatraju pojedine pravne i kriminološke aspekte privrednog kriminaliteta fokusirajući se na njegovu fenomenološku osnovu kao i pojmovna objašnjenja u cilju boljeg razumevanja problematike koja je u radu izložena. Najpre je učinjena terminološka i definicijska analiza čiji je cilj da ustanovi da li je termin „privredni kriminalitet“ adekvatan da označi sva dela koja se u teoriji, ali i normativnoj praksi podvode pod delikte koji ugrožavaju privredni sistem i poverenje društva u njega. U tom smislu je izloženo nekoliko različitih teorijskih koncepcija i pristupa
u određivanju pojma privrednog kriminaliteta. Učinjena je distinkcija u odnosu na pojedine podvrste privrednog kriminaliteta koje se u literaturi često navode i kao njegovi sinonimi. Naročito su razmotrene sličnosti, ali i razlike privrednog u odnosu na organizovani kriminalitet, s obzirom na činjenicu da empirijski podaci pokazuju da se privredni delikti sve češće vrše u okviru organizovanih grupa U cilju boljeg razumevanja fenomenoloških osobina privrednog kriminaliteta u posebnom poglavlju je bilo reči i o njegovim određujućim karakteristikama uz poseban osvrt na one koje ga izdvajaju, tj. predstavljaju njegove tzv. „posebne karakteristike“.
PRETRESANJE ADVOKATSKE KANCELARIJE U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
Milana Pisarić,
pp: 63-76
Pretresanje advokatske kancelarije za potrebe krivičnog postupka nije zabranjeno. Štaviše, apsolutna i bezuslovna zabrana pretresanja bi bila neodrživa i nepoželjna u pravnom sistemu koji se zasniva na vladavini prava. Kako se ne radi o prostoj intervenciji u poslovni prostor, nego se njome dovodi u pitanje zaštita odnosa poverenja između stranke i advokata i advokatova dužnost čuvanja profesionalne tajne, neophodno je da države propišu određene proceduralne garancije za pretresanje advokatske kancelarije. Na taj način bi se na najmanju moguću meru sveo pritisak na poverljivost, koja je u osnovi odnosa poverenja, i istovremeno omogućilo utvrđivanje činjenica u krivičnom postupku. Kao smernica u stvaranju takvih garancija mogu da posluže stavovi Evropskog suda za ljudska prava zauzeti u u nekoliko predmeta u kojima se, iz određenih razloga, pretresanje advokatskih kancelarija pojavilo kao sporno. Predmet rada je analiza tih predmeta.
SPORAZUM O SVEDOČENJU OKRIVLJENOG ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Katarina Živanović,
pp: 77-97
Normiranje krivičnoprocesnih instituta, koji zapravo oličavaju posebne procesne varijabilitete, predstavlja nužan preduslov za uspešnu i efikasnu borbu protiv sve više rastućih organizovanih oblika kriminalne delatnosti. Imajući u vidu težinu ili pak nemogućnost otkrivanja, dolaženja do ključnih dokaza ili sprečavanje takve kriminalne delatnosti, sasvim je opravdano iznalaženje krivičnoprocesnih rešenja koja će na adekvatan način odgovoriti navedenim izazovima. Stoga, u radu će kao jedan od vidova lex specialis za krivična dela organizovanog kriminala biti predstavljen sporazum o svedočenju okrivljenog za krivična dela organizovanog kriminala, koji je prvenstveno kao procesni institut „svedok saradnika“ „ušao“ u domaće pravo. Autor će kroz prikaz fundamentalnih i istorijskih karakteristika organizovanog kriminala, stavova o pravdanosti upotrebe ove vrste procesnog instituta, prikaza pozitivnopravnog domaćeg i uporednih rešenja, nastojati da odgonetne nedostatke predmetnog sporazuma, kao i šta treba učiniti da bi se isti u potpunosti otelotvorio u praksi, a s obzirom na njegovu retku primenu pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.
SVJEDOK U KRIVIČNOM POSTUPKU U BOSNI I HERCEGOVINI, SRBIJI I HRVATSKOJ
Željka Kršić,
pp: 99-119
Jedno od osnovnih dokaznih sredstava u krivičnom postupku, pored materijalnih dokaza, je iskaz svjedoka. U različitim pravnim sistemima se razlikuju krivično procesna pravila obezbjeđenja dokaza iskazom svjedoka, te posebno odredbe koje se odnose na imunitet svjedoka i zaštićene svjedoke. U radu će biti obrađena osnovna pitanja koja se tiču saslušanja svjedoka, davanja imuniteta svjedoku i statusa zaštićenog svjedoka, a zatim će uporedno pravnom analizom, biti obrađena ta pitanja u krivično procesnom pravu Bosne i Hercegovine, Republike Srbije i Republike Hrvatske. Za ovu uporedno pravnu analizu autor se odlučio uočivši da je ranije u istraživanjima posvećena mala pažnja uporednopravnoj analizi položaja svjedoka u pomenutim krivično procesnim sistemima. Cilј uporedno pravne analize i istraživanja je da se ukaže na različita zakonska rješenja u Bosni i Hercegovini i državama okruženja i mogućnost unapređenja postojećih zakonskih odredbi u Bosni i Hercegovini, a možda i u drugim državama
NOVI PRISTUP U SUZBIJANJU RADIKALIZMA I NASILNOG EKSTREMIZMA KAO UVODA U TERORIZAM
Marko Krstić,
pp: 121-136
Cilj rada je pružiti uvid u to kako se oni koji su fundamentalno i ideološki vođeni mogu preusmeriti sa svojih radikalnih puteva i vratiti u društveno prihvatljive tokove. To se može realizovati razmatranjem i implementacijom jednog novog pristupa u suprotstavljanju radikalizaciji kao uvodu u terorizam, a to je deradikalizacija. Ovaj pristup utiče na motivacione faktora koji ili podržavaju ili usmeravaju pojedince i organizacije da, napuste svoje ideologije, ekstremne nasilne akcije i analizira programe kroz koje se lice oslobađa radikalne ideologije i ponovo vraća u društveno prihvatljive tokove. U radu će se analizirati navodni pokretači radikalizacije: diskriminacija, strana okupacija ili kontra-teroristička prekomerna reakcija, ideologija i religija, sve u cilju kako bi se procenila mogućnost radikalnog ekstremističkog nasilnog ispoljavanja u akteulnom i budućem vremenskom periodu i u skladu sa tim sprovele adekvatne preventivne mere, na prvom mestu deradikalizacija.
NAKNADA ŠTETE KAO SUPSIDIJARNA ODGOVORNOST DRŽAVE U VEZI SA KRIVIČNIM DELOM
Minja Blažić Pavićević,
pp: 137-156
Pravo oštećenog krivičnim delom na naknadu štete se veoma često posmatra kao pojedinačno pravo, ali ostvarenje ovog prava može biti posmatrano i kao društvena obaveza. Ukoliko posmatramo savremena demokratska društva, postojanje pravne i socijalne države i ukoliko težimo doslednom sprovođenju načela vladavine prava, ne smemo zanemariti činjenicu da je društvo satkano od pojedinaca, te da skup pojedinačnih prava predstavlja i obavezu društva. Društveni interes mora težiti ka ostvarenju legitimnih i legalnih pojedinačnih prava, izraženih kroz pojedinačne interese. Iako formulisano kao pojedinačni interes, pravo oštećenog na naknadu štete jeste garantovano pravo, kome se samim tim pored garancije postojanja prava mora zagarantovati i mogućnost ostvarenja. Imajući u vidu činjenicu da je mogućnost ostvarenja ovog prava uslovljena ispunjavanjem dužnosti od strane učinioca krivičnog dela, predmet ovog rada će predstavljati analizu načina ostvarenja prava oštećenog na naknadu štete i to sagledavajući pojedina rešenja iz uporednopravnog zakonodavstva, koji će imati za cilj predlog unapređenja položaja oštećenog u krivičnom postupku, a koji će biti predstavljen kao predlog de lege ferenda.
Prikazi
ISTORIJA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVOSUĐA I OSNOVNE ODLIKE POSTUPKA PRED STALNIM MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM
Olivera Ševo,
pp: 163-165
