Nasilje na internetu se manifestuje na različite načine među kojima značajno mesto zauzima uznemiravanje na društvenim mrežama. Mladima su internet i savremene digitalne tehnologije prijemčivi i lako dostupni, a oni su skloni izlaganju rizicima i ranjiva su kategorija. Cilj ovog
rada bilo je ispitivanje prevalence i načina ispoljavanja sajber nasilja na društvenim mrežama među mladima u Srbiji. S tim ciljem primenjeno je empirijsko istraživanje anketnim metodom gde je onlajn upitnik podeljen srednjoškolcima. Ispitanici su popunjavali podskalu činjenja i podskalu doživljavanja uznemiravanja na društvenim mrežama. Dok jedna petina ispitanika (20,2%) prijavljuje da je činilo sajber nasilje, čak polovina (51,6%) prijavljuje viktimizaciju. Najčešći oblici sajber nasilja su vređanje, ismevanje i širenje glasina. Analizom je utvrđena veza između činjenja i viktimizacije sajber nasiljem te učinioci najčešće budu i žrtve nasilja. Muški pol je skloniji činjenju sajber nasilja, dok kod viktimizacije nema značajne razlike između polova. U trećini slučajeva nakon sajber nasilja dolazi do tradicionalnog nasilja.
PRIKRIVENE POLICIJSKE AKTIVNOSTI I LJUDSKA PRAVA – SPECIFIČNOST ODNOSA
Željko Ninčić,
pp: 25-41
Pozitivna društvena kretanja su, često, „ometana“ različitim kriminalnim aktivnostima pojedinaca ili grupa ljudi. Takve aktivnosti su, uvek, bile suprotnost težnjama društva da stvori okruženje koje građanima omogućava bezbedno obavljanje osnovnih životnih i društvenih funkcija. Pošto savremeni oblici kriminala, najčešće, podrazumevaju organizovane forme
ispoljavanja u praksi se, kao dokazan mehanizam suprotstavljanja njegovim najtežim oblicima, nameću prikrivene (policijske) aktivnosti. Njihovo sprovođenje podrazumeva tajnu aktivnost kojom se, privremeno, ograničavaju pojedina ljudska prava lica prema kojima se primenjuju, pa se nameće pitanje njihovog međusobnog odnosa. U radu se ukazuje na svrhu prikrivenih policijskih aktivnosti i naglašava neophodnost takvog delovanja u savremenim uslovima ispoljavanja kriminala. Posebno se ističe značaj prikrivenog prikupljanja podataka i ukazuje na njegove karakteristike. Naročita pažnja, usmerena je na specifičnost koju podrazumeva potreba suprotstavljanja najtežim oblicima kriminala, s jedne strane, odnosno značaj poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda lica prema kojima se sprovode prikrivene policijske aktivnosti, s druge strae. Cilj rada je da se ukaže na opravdanost prikrivenih policijskih aktivnosti u suprotstavljanju najtežim oblicima kriminala, ali i doprinese unapređenju
načina njihovog planiranja, organizacije i sprovođenja uz poštovanje ljudskih prava, posebno prava na privatnost, lica prema kojima su usmerene.
ZATVOR KAO MJERA PROCESNOG KAŽNJAVANJA SVJEDOKA I JEDAN SLUČAJ IZ CRNOGORSKOG PRAVOSUĐA
Nenad Milićević,
pp: 43-58
Rad se sastoji iz obrade dviju tema: jedna je slučaj iz prakse čija je kritička analiza izvršena, a kod druge se nastoji otvoriti pitanje šireg teorijskog pretresanja mogućnosti kažnjavanja svjedoka zatvorom, prevashodno u krivičnom postupku. Daje se prikaz jednog veoma specifičnog
slučaja iz crnogorskog pravnog života, kao egzemplarnog za osnovnu temu rada. Sam primjer u doticaju je s institutom poslaničkog imuniteta i sudskim tumačenjem, te se i o ovim pitanjima u tekstu raspravlja. Ukazuje se na dihotomna rešenja u uporednom pravu, sadržana u dvije mogućnosti: zatvaranje svjedoka (u različitom vremenskom trajanju, i uz prethodnu novčanu kaznu) ili isključivo novčanog kažnjavanja. Ispituje se, kako nam se čini, podregulisanost postupka određivanja zatvora svjedoku koji odbija da svjedoči, kao i sama mogućnost takve kazne, i predlaže, kada je u pitanju pravo Crne Gore, drukčije rešenje od postojećeg, za šta se nude argumenti. U osnovi izgleda leži pravno-politički problem opredeljenja između jačeg pritiska na svjedoka s ciljem da se „natjera“ na davanje iskaza ili odustajanje od takve mogućnosti koja je, čini se „veća šteta nego korist“, pogotovo onda kada je oblikovana na način koji ostavlja male šanse za ostvarenje njene svrhe
ŽIVOTINJE I TRETMAN PRESTUPNIKA ZAVISNIH OD OPOJNIH DROGA: DOMAŠAJ, PERSPEKTIVE I ITALIJANSKO ISKUSTVO
Ana Batrićević,
pp: 59-75
Rastući broj zavisnika od opojnih droga i razorne posledice ovog zdravstvenog, socijalnog i kriminalnog fenomena nameće potrebu za iznalaženjem najefikasnijih načina za njihovo lečenje i socijalnu reintegraciju. U slučajevima kada je zavisniku izrečena kazna zatvora i/ili medicinska mera bezbednosti javljaju se dodatni izazovi i problemi. Dosadašnja praksa terapije uz pomoć životinja (konja i pasa) kao dodatka lečenju bolesti, psihičkih poremećaja i poremećaja ponašanja ukazuje da taj inovativni metod može biti delotvoran i u procesu lečenja prestupnika zavisnih od opojnih droga. Imajući to u vidu, autor analizira postojeće izazove lečenja zavisnika, sa fokusom na one koji spadaju u zatvorsku populaciju, modalitete državne reakcije na ovaj fenomen, kao i mogućnosti i perspektive uključivanja životinja u njihovu terapiju. Posebnu pažnju autor posvećuje italijanskom rešenju koje razmatra kao primer dobre prakse uključivanja životinja u tretman prestupnika zavisnih od opojnih droga i mogući uzor za domaće zakonodavstvo i praksu.
PSIHIJATRIJSKO LEČENJE I KRIVIČNO PRAVO: PRIMENA MERE BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG PSIHIJATRIJSKOG LEČENJA NA SLOBODI U SPB GORNJA TOPONICA
Nikola Vujičić,
pp: 77-97
Krivični zakonik Republike Srbije poznaje četiri vrste krivičnih sankcija, među kojima se nalaze i mere bezbednosti, pri čemu je opšta pažnja naučne i stručne javnosti, obično usmerena na medicinske mere bezbednosti. Autor u radu, pre svega analizira mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Nakon uvodnih, teorijskih aspekata, sagledan je zakonodavni okvir, ali su analizirani i statistički podaci o broju izrečenih mera u Republici Srbiji, u periodu od 2013. do 2017. godine.
U drugom delu rada, predstavljeni su rezultati istraživanja o primeni mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi u SPB Gornja Toponica. Pored sagledavanja opštih karakteristika primenjene mere u konkretnoj ustanovi, osnovni cilj rada je da se kroz uvažavanje predstavljenih teorijskih koncepcija i trenutnog zakonodavnog okvira, sagledaju mogućnosti, odnosno daju predlozi za dalje unapređenje u praksi, uz osnaživanje ideje primene alternativa zatvaranju kada je reč o posmatranoj kategoriji učinilaca krivičnih dela (protivpravnih dela u zakonu predviđenih kao krivična dela).
BEZBEDNOST U GRADOVIMA VAN GRANICA NACIONALNOG I LOKALNOG – POLITIKE URBANE BEZBEDNOSTI EVROPSKIH ORGANIZACIJA
Ana Paraušić,
pp: 99-111
S obzirom na to da većina evropskog stanovništva danas živi u gradovima, te da generalni politički, ekonomski i društveni odnosi i procesi sve više imaju karakter urbanog, razumevanje i ostvarivanje bezbednosti u savremenim gradovima Evrope, postaje sve značajnije. Stoga je dilema oko uloge nadnacionalnih evropskih entiteta u oblasti urbane bezbednosti i prevencije kriminala na lokalnom nivou, danas aktuelna više nego ikada ranije. Predmet ovog rada jeste analiza aktivnosti evropskih tela i organizacija koje se tiču urbane bezbednosti, odnosno
njihovih napora na planu identifikovanja najznačajnijih problema bezbednosti evropskih gradova. U tom smisli analizirane su politike i praktične smernice tri organizacije koje su imale najviše uticaja na formiranje javno-mnjenjskog i političkog diskursa o urbanoj bezbednosti u Evropi: Evropska Unija (European Union) (u okviru nje pre svega Evropska komisija (European Commission)), Savet Evrope (Council of Europe) i Evropski forum za urbanu bezbednost (European Forum for Urban Security). Cilj rada jeste sistematičan pregled aktivnosti pomenuta tri entiteta, kao i prepoznavanje eventualnih sličnosti i razlika u pristupu pitanjima urbane bezbednosti i prevencije urbanog kriminala, a u nameri utvrđivanja postojanja jedinstvene politike urbane bezbednosti na nivou Evrope.
MEDIJI, KRIMINALITET I MLADI
Lazar Đoković,
pp: 113-130
roučavanje odnosa između medija i kriminaliteta može se odnositi na način na koji mediji utiču na razvoj kriminaliteta u društvu (mediji kao kriminogeni faktor) i na način na koji mediji u izveštavanju pristupaju problematici kriminaliteta. Predmet ovog rada je analiza drugog aspekta pomenutog odnosa u cilju iznalaženja zaključka o načinu izveštavanja medija o mladima – odnosno o njihovom medijskom tretmanu, te o kontekstu u kojem se mladi dovode u vezu sa kriminalitetom, sa osvrtom na izveštavanje na internet portalima medija u Srbiji. U radu se zaključuje da su mladi uglavnom predstavljani u negativnom kontekstu (kao žrtve i učinioci nasilničkog kriminaliteta), što je posledica senzacionalističkog pristupa izveštavanju o kriminalitetu. Takvim izveštavanjem se u javnosti stvara moralna panika i stavovi o potrebi za strožom kaznenom politikom, a mladi se trajno stigmatizuju bez obzira da li su u medijima predstavljani kao učinioci ili kao žrtve
Prikazi
DRUGA ŠANSA: RAD OSUĐENIKA SA PSIMA U KPZ SREMSKA MITROVICA
Ljeposava Ilijić,
pp: 131-133
