NASILJE U PORODICI - Nedovoljno kvalitetno zakonsko rešenje, nedosledna praksa, brojni problemi i dileme
Autor/i: Prof. dr Milan Škulić,
Stranice: 117-141
UDK: 343.54/.55
343.62
DOI:
Apstrakt: U radu su objašnjene neke specifične krivičnopravne karakteristike i problemi u vezi sa nasiljem u porodici. Autor piše o formalnom mestu ovog krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije i nedovoljno jasnoj poziciji koju to krivično delo zauzima sa normativno-tehničke tačke gledišta. Naime, nasilje u porodici formalno spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice, iako glavni zaštitni objekt tog krivičnog dela zapravo nije porodica već pre život, telo, pa čak i ljudsko dostojanstvo, itd. U radu su objašnjeni osnovni oblici krivičnog dela nasilja u porodici, teži oblici tog krivičnog dela, kao i neki veoma tipični problemi u vezi sa tim krivičnim delom, a posebno oni koji proizlaze iz nedovoljno jasnih krivičnopravnih odredbi. U skladu sa odredbama krivičnog prava Republike Srbije, osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kada učinilac ugrožava mir, fizički integritet ili mentalno stanje člana svoje porodice, upotrebom nasilja, pretnje da će napasti njegov telesni integritet ili život ili grubim ili bezobzirnim ponašanjem. Autor posebno objašnjava u kojim situacijama samo jedan izolovan akt može predstavljati porodično nasilje i zaključuje da je u tipičnim slučajevima neophodno postojanje neke vrste kontinuiteta nasilja usmerenog prema određenim članovima porodice. U ovom radu posebno je iskritikovana suviše široka i ekstenzivna definicija pojma člana porodice koja je data u Porodičnom zakonu Republike Srbije i koja nije adekvatna za upotrebu u smislu krivičnog prava. U radu se kritikuje i obavezno krivično gonjenje od strane javnog tužioca za svaki oblik krivičnog dela nasilja u porodici, na primer, za osnovni oblik tog krivičnog dela, nezavisno od stava žrtve. To nije korektno budući da svaki oblik krivičnog dela nasilja u porodici u svojoj osnovi može biti i neko drugo krivično delo, kao što je na primer telesna povreda. Naime, može se javiti i apsurdna situacija kada postoji uzajamno nasilje između članova porodice, na primer, kada je ista osoba u isto vreme i učinilac i žrtva u istom slučaju porodičnog nasilja, odnosno nasilja koje je učinjeno uzajamno u isto vreme ili u specifičnom odnosu između članova porodice. U takvim situacijama su ti članovi porodice u isto vreme i aktivni i pasivni subjekti tog krivičnog dela i prilično je očigledno da u većini situacija oni nemaju interesa da budu istovremeno i krivično gonjeni i da se pojavljuju u ulozi žrtve u istom slučaju. Nema smisla da se u takvim slučajevima krivično goni ex officio (jer oni predstavljaju neku vrstu uzajamnog krivičnog gonjenja) i zbog toga bi bilo mnogo bolje i u najboljem interesu konkretnih članova porodice da se za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici krivično goni samo na zahtev oštećenog, osim ukoliko je oštećeni maloletno lice.
Ključne reči: krivično delo, nasilje, porodica, žrtva, oštećeni, krivično gonjenje, pasivni subjekat, Porodični zakon, Krivični zakon, mere zaštite, poseban oblik krivičnog dela
Reference:
/