NAČELO KRIVICE U KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE I MERE BEZBEDNOSTI
Autor/i: Milan Škulić,
Stranice: 9-50
UDK: 343.8(497.11); 343.222; 343.2.01
DOI:
Apstrakt: U radu se objašnjava odnos mera bezbednosti medicinskog karaktera, kao vrste krivičnh sankcija, koje se izriču neuračunljivim učiniocima dela koja su protivpravna i zakonom propisana kao krivična dela i načela krivice koje u srpskom krivičnom pravu (a naročito, u kontekstu objektivno-subjektivnog opšteg pojma krivičnog dela), podrazumeva da se ne samo kazne, već i krivične sankcije uopšte, mogu izricati samo učiniocu kojem se protivpravno delo, koje je zakonom propisano kao krivično delo, može pripisati u krivicu, te stoga i predstavlja krivično delo. U radu se objašnjava značaj načela krivice u savremenom krivičnom pravu, uz analizu primera iz osnovnih uporednopravnih modela i njihovog odnosa prema načelu krivice. Autor objašnjava osnovne komponente načela krivice i neuračunljivosti, odnosno nesposobnosti snošenja krivice – u Sjedinjenim Američkim Državama i u Nemačkoj („Insanity” i „Schuldunfähikeit”). U radu se potom objašnjava krivičnopravni, pa i ustavno-pravni značaj načela krivice u srpskom krivičnom pravu, te sistem krivičnih sankcija koji u važećem krivičnom pravu Srbije, kada je reč o merama bezbednosti medicinskog karaktera, donekle odstupa od načela krivice, jer se takve krivične sankcije mogu izricati i licima koja nisu učinila krivično delo, odnosno one su načelno i projektovane za izricanje i primenu prema neuračunljivim učiniocima koji zbog svog duševnog stanja i njegovog uticaja na njihovu, bilo intelektualnu, bilo voluntativnu moć, ne snose krivicu za svoje protivpravno delo koje je zakonom propisano kao krivično delo. Autor zakljuuje da bi nesporno i načelno – bilo koja krivična sankcija mogla da se izrekne jedino učiniocu kojem se njegovo delo može pripisati u krivicu, jer jedino tada takvo protivpravno delo koje je zakonom propisano kao krivično delo, formalno i predstavlja krivično delo. Kada je reč o krivičnom zakonodavstvu Srbije, jedino iz razloga određene krivičnopravne tradicije, a donekle i zbog već stečenih navika i nekih konkretnih praktičnih razloga, poput verovatne/moguće nespremnosti zdravstvenog sistema da se bez oslonca na prethodno formalno i odlučujuće reagovanje krivičnopravnog sistema i u sklopu tog sistema, bavi tretmanom takvih pacijenata, može donekle biti prihvatljivo zadržavanje mogućnosti da se licima koja nisu učinila krivično delo (neuračunljivi učinioci), izriču krivične sankcije, koje naravno, nisu kaznenog karaktera, već se svode na odgovarajuće medicinske tretmane. Bilo bi svakako veoma komplikovano da se sada radikalno menja koncept krivičnih sankcija u krivičnom zakonodavstvu Srbije, a naročito da se reagovanje na protivpravna dela zakonom propisana kao krivična dela neuračunljivih učinilaca (koja stoga i nisu krivična dela), kompletno prebacuje na „kolosek“ koji uopšte nije krivičnopravni. Možda bi najjednostavniji, a suštinski sasvim prikladan način uskla|ivanja načela krivice i sistema krivičnih sankcija, kada se radi o merama bezbednosti medicinskog karaktera koje se izriču neuračunljivim učiniocima, bio da se za početak takve mere i formalno definišu kao mere posebne vrste, koje ne spadaju u krivične sankcije, te da se onda eventualno, u nekoj budućoj većoj reformi našeg krivičnog zakonodavstva, ovo pitanje reši i na drugačiji način, koji bi u osnovi podrazumevao potpunije isključenje krivičnopravnog sistema u odnosu na neuračunljive učinioce. Ovde je problem kako bi bilo moguće da krivični sud izriče mere koje nisu krivične sankcije. Moglo bi se možda poći i od principa, ko može više, može i manje, pa ipak, omogućiti i krivičnom sudu da izriče i tu vrstu mera (što bi bilo verovatno prilično sporno), ili bi se mogao razvijati drugačiji koncept, koji bi u praksi bio nešto komplikovaniji, ali svakako manje sporan. To znači da bi se u krivičnom postupku, krivični sud ograničavao samo na konstatovanje da je neuračunljivi učinilac učinio delo koje je protivpravno i zakonom propisano kao krivično delo (neka vrsta prethodnog pitanja), da bi potom, drugi oblik suda, a to bi po logici stvari, trebalo da bude vanparnični sud, takvom učiniocu odredio konkretnu meru psihijatrijskog lečenja, bilo u zdravstvenoj ustanovi (oblik lišenja slobode/prinudnog lečenja), bilo na slobodi. Naravno, ovo su osnovne „konture“ takvog mogućeg rešenja, koje bi se svakako moralo detaljnije razraditi u odgovarajućim zakonima, tj. kako u Krivičnom zakoniku, tako i u ZKP-u i u drugim zakonima.
Ključne reči: mere bezbednosti, neuračunljivosti, načelo krivice, krivične sankcije, krivično pravo
Reference:
– Babić, M., Komentar Krivičnih/Kaznenih zakona u BiH, knjiga I, Misija OEBS-a u BiH, Sarajevo, 2005.
– Vuković, I., Krivična dela nepravog nečinjenja, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013
– Wessels J. und. Beulke, W Strafrecht – Allgemeiner Teil - die Straftat und ihre Aufbau, 35. neu bearbeitet Auflage, „C.F.Müller“, Heidelberg, 2003.
– Grupa autora (red. N. Srzenti}), Komentar Krivičnog zakona SFRJ, Službena administracija, Beograd, 1985.
– Živanović, T. Dualitet krivičnih sankicija, kazne i mere bezbednosti, „Glas Srpske kraljevske akademije“, knjiga 65, Beograd, 1926.
– Živanović, T., Osnovi krivičnog prava Kraljevine Jugoslavije – opšti deo, I knjiga, Beograd, 1935.
– Đokić, I., Umišljaj u engleskom krivičnom pravu, Pravni život, broj 9/2014, Beograd, 2014.
– Jescheck, H.H.und Weigend, T.. Lehrbuch des Strafrechts – Allgemeiner Teil, Fünfte vollstndig neuberarbeitete und erweiterte Auflage, „Duncker & Humblot“, Berlin, 1996.
– Kühl, C., Strafrecht – Allgemeiner Teil, 4. Auflage, „Verlag Vahlen“, München, 2002.
– Lazarević, Lj., Mere bezbednosti medicinskog karaktera i zaštita sloboda i prava čoveka, Pravni život, broj 9/1995, Beograd, 1995.
– Lazarević, Lj., Perspektive jugoslovenskog krivičnog zakonodavstva, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 1-3/96, Beograd, 1996.
– Roxin, C., Strafrecht – Allgemeiner Teil, Band I, Grundlagen – Der Aufbau der Verbrechenslehre, 4. vollstndig neu bearbeitete Auflage, „Verlag C.H.Beck“, München, 2006
– Singer R. G. and. La Fond, J.K., Criminal Law, Aspen Law & Business, New York, 1997.
– Srzentić, N., Stajić A. i Lazarević, LJ., Krivično pravo – opšti deo, 21. izmenjeno izdanje, Savremena administracija, Beograd, 2000.
– Stojanović, Z, .Mogući pravci razvoja jugoslovenskog kaznenog zakonodavstva, Beograd, 1999.
– Stojanović, Z., Krivično pravo, CID, Podgorica, 2008.
– Stojanović, Z., Krivično pravo – opšti deo, XX izdanje, Pravna knjiga, Beograd, 2013.
– Stojanović, Z., Mere bezbednosti psihijatrijskog lečenja – prinudno psihijatrijsko lečenje kao krivična sankcija, Crimen, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2014.
– Stojanović, Z., Komentar Krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd, 2012.
– Stojanović, Z., Međunarodno krivično pravo, deveto dopunjeno izdanje, Pravna knjiga, Beograd, 2016.
– Sheb J.M. and.Sheb, J.M (J.r.), Criminal Law and Procedure, Fourth Edition, „Wadsworth & Thomson Learning”, Belmont, 2002.
– Hall, D., Criminal Law and Procedure, Lawers Cooperative Publishing & Delmar Publishers INC, New York, 1992.
– Ćirić, J., Objektivna odgovornost u krivičnom pravu, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2008.
– Čubinski, M.P., Naučni i praktični komentar Krivičnog zakonika Kraljevine Jugoslavije, drugo izdanje, Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon, Beograd, 1934.
– Škulić, M., Maloletničko krivično pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2011.
– Škulić, M., Opšti pojam krivičnog dela u SAD – sličnosti i razlike u odnosu na srpsko krivično pravo, tematska monografija: „Kaznena reakcija u Srbiji“, V deo, Beograd, 2015.
– Škulić, M., Neuračunljivost i intoksikacija u krivičnom pravu SAD – sličnosti i razlike sa neuračunljivošću i skrivljenom neuračunljivošću u srpskom krivičnom pravu, NBP – nauka, bezbednost policija – Žurnal za kriminalistiku i pravo, „Kriminalističko-policijska akademija“, broj 2/2015, Beograd, 2015.
– Škulić, M., Objektivna odgovornost u krivičnom pravu Sjedinjenih Američkih Država, zajednički broj – Revija za kriminologiju i krivično pravo i Crimen – časopis za krivične nauke, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2016.
– Škulić, M., Krivično procesno pravo, osmo izdanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2016.
– Škulić M. i Bugarski, T., Krivično procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2016.