NEKI PARADOKSI VIKTIMOLOGIJE U 21. VEKU
Autor/i: Prof. dr Ivana Simović-Hiber,
Stranice: 77-92
UDK: 343.988
DOI:
Apstrakt: Zapažanje o nužnosti redefinisanja samog pojma kriminaliteta u novom svetu neoliberalizma i pratećih socijalnih utopija koje upućuju na minimiziranje uloge države i prava je navelo autora da pokuša da redefiniše i novu ulogu viktimologije. Koristeći kao primere krajnosti dva uočena i simbolički izabrana paradoksa – paradoks uticaja uloge žrtve na pojam protivpravnosti krivičnog dela i paradoks naoružane žrtve, učinjen je pokušaj potrage za mestom žrtve u savremenom kontekstu viktimologije. Primećuje se da klasično krivično pravo ne reaguje na realnost žrtve, ostajući u nedopustivo konzervativnoj ulozi. U razradi primera se pominje kao kontraparadigma novi paradoks – ideja promocije naoružane žrtve u cilju samoodbrane, uz viktimološko pitanje da li će žrtvama biti bolje ako su naoružane? U kontekstu redefinisanja pojma kriminaliteta i uloge žrtve nezaobilazni su pojmovi države blagostanja i neoliberalizma kao termina koji označava primarnim „spontani poredak“ koji podrazumeva samoograničenje prava u korist „nove“ organizacije društva i tržišta. Tako neoliberalna utopija pokušava da predloži i stvori sintezu slobodnog tržišta i „bezbedne“ države. Uloga ovog koncepta u savremenom krivičnom pravu i kriminologiji nije dovoljno zapažena i objašnjena. Može se reći da je upravo utilitarizam, kao novi način „mišljenja“ nesumnjivo okrnjio značenje načela zakonitosti. Stoga bi se moglo zaključiti da pristup krimi nalitetu mora pronaći nove instrumente efikasnog funkcionisanju u (ili nasuprot) neoliberalnom duhu i društvenom modelu, ili će u suprotnom i samo krivično pravo postati ritual lišen vrednosne komponente.
Ključne reči: viktimologija i krivično pravo, država blagostanja, „vanzakonski“ osnovi isključenja protivpravnosti, ideja naoružane žrtve, država kao viktimizator, neoliberalizam.
Reference:
- Bavcon, Lj. (2012), Čovekova sloboda i/ili bezbednost, Temida, 2, str. 95-104.
- Bačić, F. (1978), Krivično pravo, Opći dio, Zagreb, Informator.
- Begorre-Bret, C., Morana, C. (2012), La justice De Platon a Rawls, Paris: ed. Eyrolles.
- Bourdieu, P. (1986), The Forms of Capital, U: J. Richardson(ur.) Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, New York:Greenwood, str. 241-248.
- Fattah, E. (2000), Victimology: Past, Present and Future, Criminologie, vol.33, no 1, str. 17-46.
- Fattah, E. (1989), Victims of abuse of power in the Plight of Crime Victims in Modern Society, New York: St. Martin’s.
- Hagan, J. (1994), Crime and Disrepute, California: Pine Forge Press, Thousand Oaks.
- Karimi, S. (2011), Contradictions of Capitalism and Their Ideological Counterparts:The Neo-Liberal Project and the Concept of ’Social Capital’, International Journal of Criminology and Sociological Theory, vol. 4, no 2, str. 718-732.
- Karmen, A. (2007), Crime Victims, An Introduction to Victimology, Belmont: Wadsworth Cengage Learning.
- Salas, D. (2012), La Justice dévoyée (critique des utopies sécuritaires), Paris: ed.des Arènes.
- Simović-Hiber, I. (2009), Okviri viktimologije, Beograd, Fakultet bezbednosti
- Simović-Hiber, I. (2007), Sistem rasprava o ideji vladavine prava, osnovama krivičnog zakona, pojmu zločinačke grupe i internacionalizaciji krivičnog prava, Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
- Svensen, L.Fr.H. (2008), Filozofija straha, Beograd, Geopoetika.
- Stojanović, Z. (2011), Krivično pravo Opšti deo, Beograd, Službeni glasnik.
- Tanjević, N. (2010), Društvo kao žrtva nosilaca ekonomske i političke moći, Temida, 4, str.17-36.
- Zvekić, U. (2001), Žrtve kriminala u zemljama u tranziciji, Beograd, Viktimološko društvo Srbije