OBIČAN, DOBAR, ZAO
Author/s: Dr Jovan Ćirić,
Pages: 221-231
UDK: 343.97
DOI:
Abstract: Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina u SAD su sprovedeni neki vrlo zanimljivi eksperimenti iz oblasti socijalne psihologije. Najpre je Stenli Milgram na Univerzitetu Jel, sproveo jedan eksperiment, kojim je pokazao da je veliki broj, čak preko 60 odsto ljudi spremno da izvršava, sprovodi svakojaka naređenja, pa čak i ona za koja shvata da su moralno negativna i nedopustiva. U pitanju je odnos između, sa jedne strane poslušnosti, a sa druge strane autoriteta. Eksperiment je pokazao da najveći broj inače sasvim običnih i dobrih ljudi jeste spreman da se podredi autoritetu nalogodavca i da poslušno izvršava čak i one naredbe za koje inače oseća da su moralno problematične. Kasnije je jedan drugi psiholog, Filip Zimbardo sproveo sličan eksperiment. Na Univeryitetu Stanford on je improvizovao zatvor i svoje studente podelio u dve grupe, dodelivši jednima uloge čuvara, a drugima uloge zatvorenika. Planirano je bilo da eksperiment traje dve nedelje, ali je on prekinut već posle nekoliko dana, jer su se studenti isuviše uživeli u uloge koje su igrali, pa su čuvari postali vrlo brutalni. Tako su obični, dobri ljudi postali zli, a Zimbardo je napisao knjigu „Luciferov učinak – kako dobri ljudi postaju zli“ gde je objasnio da uloge koje ljudi igraju, vrlo često od njih prave zle ljude koji čine zlo. Autor ovog članka smatra da su ovi eksperimenti i ova istraživanja vrlo značajna za kriminologiju i krivično pravo.
Keywords: poslušnost, autoritet, socijalne uloge, Milgramovi eksperimenti, Zimbardovi eksperimenti, kriminalna politika.
References:
/