KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA U PRAKSI USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE: NAJNOVIJA PRAKSA U KRIVIČNIM PREDMETIMA (II)
Author/s: Miodrag N. Simović, Vladimir M. Simović, Marina M. Simović
Pages: 153-182
UDK: 342.7(497.6) 341.231.14
DOI:
Abstract: Prema Reformskoj agendi za Bosnu i Hercegovinu za peri od od 2015. do 2018. godine, postoji potreba da se osigura nepovratno osnaživanje vladavine prava, koje mora biti izgrađeno na osnovama konkretnog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Sve operativne i institucionalne aktivnosti će imati za cilj da osiguraju građanima u cijeloj Bosni i Hercegovini sigurnije okruženje bez korupcije. U isto vrijeme, vlasti na svim nivoima u BiH će povećati svoje zalaganje da se povrati povjerenje građana u institucije odgovorne za vladavinu prava, razvojem kapaciteta, odgovornosti, profesionalizma i integriteta. U tome se posebna angažovanost očekuje od Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kao originalne institucije bh. ustavnog prava koji je u poziciji kreativnog procesa donošenja sudskih odluka i razvoja prava kroz preuzimanje evropskih standarda i u sudsku praksu nacionalnih sudova u Bosni i Hercegovini. Ustav Bosne i Hercegovine utvrđuje direktnu primjenu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i to nezavisno od njene ratifikacije. U ovoj državi se ta konvencija doista citira i primjenjuje gotovo svakodnevno. Pored toga, u ovoj državi je dopuštena apelacija zbog povrede ove konvencije. Nesporna je činjenica da su u proteklim godinama, uprkos pojačanom sudijskom dijalogu, sukobi između Evropskog suda za ljudska prava i nekih država potpisnicama Konvencije postali brojniji i oštriji. To se odnosi, prije svega, na Ujedinjeno Kraljevstvo nakon presuda suda u Strasburu vezane za politička prava zatvorenika. Ujedinjeno kraljevstvo nije samo insistiralo na sazivanju konferencije u Brightonu, 19. i 20. aprila 2012. godine i preuzimanju načela supsidijarnosti u Konvenciju, već ide i dalje. I u Švajcarskoj je skepsa prema Konvenciji tako porasla da mnogi sudovi odbijaju provesti kontrolu srazmjernosti. Pitanje je u kojoj se mjeri to raspoloženje može odraziti na ustavne sudove i druge zemlje, te uticati na do sada pozitivne stavove prema Konvenciji.
Keywords: Ustav Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, pravo na ličnu slobodu i sigurnost ličnosti, pravo na pravično su|enje, Evropski sud za ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudska prava i osnovnih sloboda.
References:
– Albrecht, P. (2011), Strafprozessrecht (Vertiefung), Vorlesungsskript. Basel: Universität Basel.
– Ashworth, A. (2005), Sentencing and criminal justice (4lh ed.). Cambridge: Cambridge University Press.
– Babić, M. (2010), Problemi i dileme u praktičnoj primjeni pravila vremenskog važenja krivičnog zakona. Banja Luka: Pravna riječ,(23).
– Bayer, V. (1997), Jugoslovensko krivično procesno pravo, knjiga prva - Uvod u teoriju krivičnog procesnog prava. Zagreb: Informator.
– Bauer, A., Cornu, P. (2003), Code de procédure pénale neuchâtelois annoté. Neuchâtel.
– Bejatović, S. (2010), Efikasnost krivičnog postupka kao međunarodni pravni standard. U zborniku „Krivično zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije“, Zlatibor: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.
– Bejatović, S., Škulić, M., Ilić, G. (2013), Priručnik za primjenu Zakonika o krivičnom postupku. Beograd: Fiducija.
– Bubalović, T. (2006), Pravo na žalbu u kaznenom postupku. Sarajevo: Bemust.
– Van Kempen, P.H. (2014), Criminal Law and Human Rights. Surrey: Ashgate Publishing Limited.
– Vasiljević, T., Grubač, M. (2010), Komentar Zakonika o krivičnom postupku, jedanaesto izmijenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Službeni glasnik.
– Damaška, M. (2006), Sudbina angloameričkih procesnih ideja u Italiji. Zagreb: Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, (1).
– Đurđić, V. (2013), Osnovna načela krivičnog procesnog prava i pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima. U zborniku „Pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima“, Beograd, Misija OEBS.
– Zadrić, M. (2011), Zakonitost dokaza. Sarajevo, Pravo i pravda, (1).
– Ilić, P. G. (2011), Pravo na obrazloženu sudsku odluku. Beograd, Crimen, (2).
– Ilić, G., Majić, M., Beljanski, S., Trešnjev, A. (2014), Komentar Zakonika o krivičnom postupku, sedmo dopunjeno izdanje. Beograd, Službeni glasnik.
– Jekić, Z. (1989), Dokazi i istina u krivičnom postupku. Srbija, Pravni fakultet u Beogradu.
– Knight, L., Harland, C., Telgen, J., Callender, G., McKen, K. (2007), Public Procurement: International Cases and Commentary. Routledge, New Edition.
– Pavišić, B. (2011), Komentar Zakona o kaznenom postupku, drugi dio. Rijeka, Dušević & Kršovnik.
– Poncet, D. (1997), La protection de l‘accusé par la Convention européenne des droits de l’homme. Genève.
– Riklin, F. (2014), StPO Kommentar, Schweizerische Strafprozessordnung mit JStPO, StBOG und weiteren Erlassen, 2. Auflage, Zürich, Orell Füssli Verlag.
– Riklin, F. (2007), Vorlesung Strafprozessrecht, Arbeitsunterlage. Zürich.
– Sijerčić-Čolić, H., Hadžiomeragić, M., Jurčević, M., Kaurinović, D., Simović, M. (2005), Komentari zakona o krivičnom/kaznenom postupku u Bosni i Hercegovini. Sarajevo, Savjet Evrope/Evropska komisija.
– Schabas, W. A. (2002), Penalties. In A. Cassese (Ed.) The Rome statute of the international criminal law. Oxford: Oxford Universily Press.
– Tonini, P. (2015), Manuale di Procedura Penale. Milano, Giuffrè.
– Trechsel, S. (2005), Human Rights in Criminal Proceedings. Oxford.
– Frowein, J.A., Peukert, W. (1996), Europäische Menschenrechtskonvention: EMRK-Kommentar, 2. Auflage. Kehl.
– Haefliger, H., Schürmann, F. (1999), Die Europäische Menschenrechtskonvention und die Schweiz (Die Bedeutung der
Konvention für die Rechtspraxis). Bern.
– Wigemark, L.G. Reformska agenda: Najbolja šansa Bosne i Hercegovine, dostupno na: http://europa.ba/?p=35693, preuzeto 23. 07. 2016.