REFORMA KRIVIČNOG PROCESNOG ZAKONODAVSTVA SRBIJE I MEĐUNARODNI PRAVNI STANDARDI (USKLAĐENOST ILI NE?)
Autor/i: Stanko Bejatović,
Stranice: 79-108
UDK: 340.134:343.13(497.11)
DOI:
Apstrakt: Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste međunarodnih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo ne malog broja standarda koji obzirom na ovo imaju bezmalo i univerzalni karakter. Slučaj npr. sa standardom efikasnosti krivičnopravne zaštite. Kao takvi sve više su prisutni u ne malom broju krivičnoprocesnih zakonodavstava – istina negde manje a negde više). Polazeći od ovog autor, nakon opštih napomena o ovoj kategoriji standarda (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže razloge neophodnosti njihove implementacije u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva. Među ne malim brojem razloga ovog karaktera autor posebnu pažnju posvećuje analizi sledećih: To su: sve veći međunarodni karakter kriminaliteta, a posebno njegovih najtežih oblika čija je nužna posledica neminovnost preduzimanja kordiniranih, usaglašenih, zajedničkih akcija na polju borbe protiv istog, i to ne samo na regionalnom nivou, već i na nivou društva kao celine; drugo, sve veći broj međunarodnih pravnih akata i drugih stavova relevantnih međunarodnih subjekata u kojima su inkorporirani opšteprihvaćeni međunarodni pravni standardi i na taj način indirektno i preuzeta obaveza usaglašavanja sadržaja nacionalnih zakonskih tekstova sa ovim aktima; treće, neefikasnost krivičnih postupaka koja je takođe poprimila nadnacionalni karakter, a što ima za posledicu i traganje za različitim vrstama krivičnih postupaka zasnovanih na kriterijumu težine krivičnog dela što dalje za svoj rezultat ima i pojavu sve većeg broja pojednostavljenih formi postupanja u krivičnim stvarima; četvrto, izazovi organizovanog kriminala, korupcije i terorizma (a u nekim zemljama i ratnih zločina) koji neminovno dovode do stvaranja posebnih postupaka koji predstavljaju odstupanje od tradicionalnih krivičnoprocesnih rešenja, a što se opravdava potrebom pojačanja krivične represije; peto, posmatrano u okvirima Evrope i ne samo Evrope tu su i sve brojnije odluke Evropskog suda za ljudska prava čijim se autoritativnim interpretacijama očituje dosegnuti nivo univerzalnosti ljudskih prava o kojima odlučuje; često, sve veći integracioni procesi koji pod uticajem različitih činilaca dolaze sve više do izražaja, a koji za svoju posledici imaju i standardizaciju ne malog broja inistituta posebno iz krivičnoprocesne oblasti; Sedmo, uticaj krivičnopravne nauke – njenog dosadašnjeg razvoja i njenih dostignuća koja koristi savremeni civilizovani svet bez obzira o kojem njegovom delu se radilo; Osmo, jak i sasvim opravdan uticaj nauka i naučnih saznanja u drugim oblastima koje se ubrzano razvijaju u poslednjim decenijama i pokazuju rezutate sa značajnim implikativnim mogućnostima i u krivičnom postupku; deveto, izmenjeni, skoro unificirani pristup slobodama i pravima ne samo okrivljenog i lica oštećenog krivičnim delom već, i drugih učesnika krivičnog postupka, što neminovno za svoju posledicu ima i nužnost njihove implementacije u nacionalno krivičnoprocesno zakonodavstvo koje se, sasvim opravdano, smatra i jednim od osnovnih seizmografa njihovog poštovanja; deseto, sve veća uloga i značaj međunarodnog krivičnog prava i međunarodnih pravosudnih institucija; Jedanaesto, uslov za članstvo u relevantne međunarodne asocijacije. Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih međunarodnih pravnih standarda u dosadašnjem procesu reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva – pre svega ZKP započetom zakonodavnim aktivnostima u ovoj oblasti 2001. god.
Ključne reči: Međunarodni pravni standardi, Krivično procesno zakonodavstvo, Srbija, krivični postupak, krivičnoprocesni subjekti, Zakonik o krivičnom postupku, pravni sistem, implementacija, istraga, okrivljeni, pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima, sistem pravnih lekova, oštećeni
Reference:
– Banović, B., Evropski nalog za hapšenje, Zbor. „Krivično zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije,’’ Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010.
– Banović, B., Posebne dokazne radnje i novi ZKP, Zbor. „Aktuelna pitanja krivičnog zakonodavstva (Normativni i praktični aspekt)“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2012.
– Banović, B., Policija i nova rešenja u ZKP, Zbor. „Nova rešenja u kaznenim zakonodavstvu i njihova praktična primena“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu“, Beograd, 2013.
– Bejatović, S., Međunarodni pravni standardi u oblasti krivičnog procesnog prava i način njihove implementacije u Zakonik o krivičnom postupku, Zbor. „Zakonodavni postupak i kazneno zakonodavstvo“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009.
– Bejatović, S., Krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja terorizmu i drugim krivičnim delima nasilničkog karaktera, Zbor. „Terorizam i druga krivična dela nasilničkog karaktera i krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja’’, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Teslić, 2016.
– Bejatović, S., Pravni lekovi u krivičnom postupku kao instrumenti zakonitosti rešenja krivične stvari (Pojam, vrste, stanje i iskustva u primeni), Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku (Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva i iskustva u primeni“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Bejatović, S., Oduzimanje nezakonito stečene imovine i prevencija kriminaliteta, Zbor. „Krivične i prekršajne sankcije i mere: Izricanje, izvršenje i uslovni otpust“, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, 2016.
– Bejatović, S., Efikasnost krivičnog postupka kao međunarodni pravni standard (Poglavlje 23 i krivično procesno zakonodavstvo Srbije-Norma, praksa i mere unapređenja), Zbor. „Evropske integracije i kazneno zakonodavstvo (Poglavlje 23-Norma, praksa i mere unapređenja)’’, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2016.
– Bejatović, S.,Organizovani kriminalitet i krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja (Stanje u Srtbiji i mere unapređenja), Zbor. „Suzbijanje organizovanog kriminala kao preduslov vladavine prava’’, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2016.
– Bejatović, S., Krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja terorizmu i drugim krivičnim delima nasilničkog karaktera, Zbor.„Terorizam i druga krivična dela nasilničkog karaktera i krivičnopravni instrumenti suprotstavljanja’’, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Teslić, 2016.
– Bejatović, S., Kaznena politika i reforma krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije (doslednost ili ne)‚Zbor. „Krivično zakonodavstvo – De lege lata et de lege ferenda’’, Banja Luka , 2015.
– Bejatović, S., Krivičnoprocesni instrumenti efikasnosti borbe protiv kriminaliteta (normativni i praktični aspekt). Pravna riječ, br. 44/2
– Bugarski, T., Osnovi ulaganja žalbe i zakonitost rešenja krivične stvari ,Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Bubalović, T., Odluke višeg suda o žalbi protiv kaznene presude – Zakonsko uređenje i neka iskustva u praksi sudova Republike Hrvatske , Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Ćirić, J., Srpsko i evropsko krivično pravo, Zbor. „Krivično zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije’’, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010.
– Đurđić, V., Izgradnja novog modela krivičnog postupka Srbije na redefinisanim načelima krivičnog postupka, Zbor. „Aktuelna pitanja krivičnog zakonodavstva“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2012
– Đurđić, V., Evropski standardi zaštite sloboda i prava osumnjičenih i okrivljenih, Zbor. „Krivično zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije’’, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010.
– Đurđević, Z., Lisabonski ugovor: prekretnica u razvoju kaznenog prava u Europi, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, vol. 15, br.2/2008
– Radulović, D., Sistem pravnih lekova i reforma Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore (norma i praksa), Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Ilić,G., Javni tužilac kao jedini subjekat prava na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitisti – Da ili ne?, Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku–Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Ilić, G., Krivično procesno zakonodavstvo Republike Srbije i standardi Evropske unije, Zbor. „Krivično zakonodavstvo i standardi Evropske unije“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010.
– Ivičević Karas, E., Sustav pravnih lijekova i reforma hrvatskog kaznenog postupka (Osnovne značajke i iskustva u primjeni), Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Lažetić-Bužarovska, G., Reforma krivičnog procesnog zakonodavstva Makedonije i sistem pravnih lekova (zakon i praksa), Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku– Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Sieber, U., Die Zukunft des Europaischen Strafrechts, Sonderdruck aus Band 121/2009, Zeitschrift fur die gesamte Strafrechtswissenschaft, 2009.
– Simović, M., Internacionalizacija suzbijanja organizovanog kriminaliteta, Zbor. „Suzbijanje organizovanog kriminala kao preduslov vladavine prava“, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2016.
– Simović, M., Ustavno pravo na na žalbu u krivičnim stvarima: Međunarodni standardi i praksa u Bosni i Hercegovini, Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Tiedemann, K., Die Europaisierung des Strafrechts, u: Kreuzer, Scheuing, Sieber; Die Europaisierung der mitgliedstaatlichen Rechtsordnungen in der Europaischen Union, Baden-Baden, 1977
– Fišer, Z., Pravni lekovi u krivičnom popstupku u Sloveniji, Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva, iskustva u primeni i mere unapređenja“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd,2016.
– Škulić, M., Žalba kao redovan pravni lek (Pojam, vrste i osnovne karakteristike), Zbor. „Pravni lekovi u krivičnom postupku (Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva i iskustva u primeni)“, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2016.
– Škulić,M., Novi Zakonik o krivičnom postupku – Očekivanja od primene, Zbor. „Nova rešenja u kaznenom zakonodavstvu Srbije i njihova praktična primena“, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2013.
– Škulić, M., Odnos načela istine i pojednostavljenih formi krivičnog postupka, Zbor. „Pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima – Regionalna krivičnoprocesna zakonodavstva i iskustva u primeni, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2013.
– Škulić, M./Ilić, G., Reforma u stilu „Jedan korak napred – dva koraka nazad”, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beograd, 2012.