UNIVERZALNI PRINCIP PROSTORNOG VAŽENJA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA - Uporednopravna analiza
Autor/i: Zoran Stojanović,
Stranice: 21-38
UDK: 343.213; 340.132.2; 343.2/.7(4)
DOI:
Apstrakt: Univerzalni princip prostornog važenja krivičnog zakonodavstva opšte je prihvaćen u zakonodavstvu evropskih zemalja. Određene razlike postoje u pogledu uslova i domašaja primene tog principa. Dok su relativno retke zemlje koje za određena krivična dela ne predviđaju nikakve dodatne uslove za primenu domaćeg prava i na slučajeve kada stranac učini krivično delo u inostranstvu na štetu dobara stranca ili strane države, manje više sve evropske zemlje dozvoljavaju, pod određenim uslovima, primenu domaćeg prava i u tom slučaju. Postoje razlike u pogledu ograničavanja važenja univerzalnog principa, ali najčešće se u zakonodavstvu drugih zemalja sreću dva ograničenja koja predvi|a i KZ Srbije. To su uslov da se stranac zatekao na teritoriji te države (forum deprehensionis) i načelo supsidijarnosti, tj. da će se primeniti domaće pravo samo ako već nije primenjeno pravo neke druge države u tom slučaju. Krivični zakonik Srbije usvaja u ovom pogledu standardno i uobičajeno rešenje. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina ne znači derogiranje odredaba KZ Srbije u tom pogledu, tj. on i ne može da reguliše jedno takvo pitanje koje je materijalnopravnog karaktera. Reč je o zakonu koji, kako mu i naziv govori, reguliše određena organizaciona, a delimično i procesnopravna pitanja.
Ključne reči: univerzalni princip, prostorno važenje krivičnog zakonodavstva, međunarodna krivična dela, supsidijarnost primene domaćeg zakonodavstva
Reference:
– Alija Fernandez, R. A., The Reform of Universal Jurisdiction in Spain, From All to Nothing, ZIS 13/2014.
– Ambos, A., Internationales Strafrecht, 2. Auflage, München, 2008.
– Beken, T. V., Vermeulen, G., Ongena, T., Concurent national and international criminal jurisdiction and the principle „ne bis in idem”, Revue internationale de droit penal, Vol. 73, 2002 (2004).
– Cassese, A., International Criminal Law, Oxford, 2003.
– Fabrizy, E.E., Strafgesetzbuch, Kurzkommentar, 8. Auflage, Wien, 2002.
– Frister, H., Strafrecht, Allgemeiner Teil, 7. Auflage, München, 2015.
– Garofoli, R., Manuale di diritto penale, Roma, 2009.
– Hecker, B., Europäisches Strafrecht, 3. Auflage, Berlin-Heidelberg, 2010.
– Jescheck,H.-H., Weigend, Th., Lehrbuch des Strafrechts, AT, 5. Auflage, Berlin, 1996.
– Lackner, K., Kühl, K., Strafgesetzbuch, Kommentar, 27. Auflage, München, 2011.
– Pavlovi}, Š., Kazneni zakon, 3. izdanje, Rijeka, 2015.
– Reydams, L., The Rise and Fall of Universal Jurisdiction, Katholieke Unibersitet Laueven, 2010.
– Strafgesetzbuch, Leipziger Kommentar, Großkommentar, 12. Auflage, Berlin, 2007.
– Codice Penale 19/10/1930 n. 1398 (S.O. 26/10/1930 n. 251), Approvazione del testo definitivo del Codice penale, Aggiornato alla legge 1-10-2012 n. 172, Pubblicata nella Gazz. Uff. 8 ottobre 2012, n. 235 – in vigore dal 23 ottobre 2012.
– Kazenski zakonik, Uradni list Republike Slovenije, št. 55/2008, 91/2011.
– Strafgesetzbuch - StGB vom 23. Jänner 1974 , Fassung vom 14.12.2014.
– Schweizerisches Strafgesetzbuch vom 21. Dezember 1937 (Stand am 1. Juli 2013), Die Bundesversammlung der Schweizerischen Eidgenossenschaft.
RKK, 2-3/16; Crimen 3/16, Z. Stojanović, Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva (str. 21-38)
– The Criminal Code of Finland, 1889 (amendments up to 2008 included), Ministry of Justice, Unofficial translation.
– Völkerstrafgesetzbuch vom 26. Juni 2002 (BGBl. I S. 2254.
– Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS“, br. 67 od 1. jula 2003, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/11 - dr. zakon, 6/15).