UBRZANJE POSTUPKA KAO KLJUČNI CILJ REFORME KRIVIČNOG POSTUPKA U REPUBLICI MAKEDONIJI
Autor/i: Prof. dr Gordan Kalajdžijev,
Stranice: 107-127
UDK: 343.13(497.7)
DOI:
Apstrakt: Pojednostavljenje i ubrzanje postupka je bio jedan od glavnih ciljeva reforme. Ne samo zato što su zbog ovog cilja uvedene mogućnosti za sporazum i nove forme ubrzanih postupaka koji su ukratko prikazani u ovom radu, već ceo koncept reforme u celini pokušava pojednostaviti kazneni postupak. U tom cilju se napušta ne samo sudska istraga, već i sudski paternalizam u celini. Važan cilj reforme je da se sud rastereti obaveze da sam, po službenoj dužnosti, razjašnjava slučaj, a teret da dokaže krivicu van svake razumne sumnje preuzima javno tužilaštvo, što bi trebalo doprineti da sud ostane nepristrasan arbitar, ali i značajno da ubrza postupak. Tako, u Makedoniji, za razliku od većine država u regionu, sudska istraga se deformalizuje i praktično preskače, a ne zamenjuje se novom optužnom istragom u kojoj bi javni tužilac radio isto ono što je ranije radio istražni sudija. Sa druge strane, makedonski ZKP je jedini u regionu koji po primeru Italije, formira pravosudnu policiju. Bitan element ideje da javni tužilac neposredno raspolaže timom u koji su uključeni i iskusni kriminalni inspektori je vezan za ubrzanje postupka. Sada, ne samo što sudska istraga otpada, već se prave napori da se stvore uslovi da javni tužilac sam, uz pomoć inspektora i stručnih pomoćnika kao njegovih asistenata, brzo prikupi podatke i dokaze da bi najpre odlučio da li će voditi istražni postupak, koji se pak nadovezuje na predistražni postupak i da je već jedna priprema za suđenje. Pokušaj pojednostavljenja postupka preko njegovog remodeliranja napuštanjem istražnog načela i odstranjivanjem inkvizitornih elemenata se ne zadržava samo na prethodnom postupku. Rasterećenje suda da istinu utvrđuje po službenoj dužnosti, što nepotrebno optovaruje sudstvo – nametnuvši mu praktično deo obaveza stranaka u postupku – u Makedoniji, kao i u svim drugim državama regiona, se smatralo strateškim pitanjem koje zaslužuje prioritet. Kao što je poznato, reforma postupka u glavnoj raspravi se u svim zemljama odvijala prebacivanjem dokazne inicijative na stranke i uvođenjem unakrsnog ispitivanja na suđenju. Ipak, većina država u regionu su odlučile da ne pasivizuju sud u potpunosti, pa i dalje, sa određenim ograničenjima, dopuštaju da sud i sam predlaže dokaze. Ovakav hibridni model se ocenjuje kao svojevidan razuman kompromis koji je navodno optimalan, baš zbog toga što u predlaganju i izvođenju dokaza inicijativa se prepušta strankama, a sudu se ostavlja mogućnost na kraju da i sam postavlja pitanja, da izvodi dokaze i slično, kada sud smatra da je to neophodno.
Ključne reči: krivični postupak, reforma, medijacija, kazneni nalog, Makedonija, ubrzanje, pojednostavljene forme postupanja, javno tužilaštvo, sud, sporazum, okrivljeni.
Reference:
/