KONTEKSTUALIZACIJA OSNOVNIH POJMOVA U IZUČAVANJU I NORMIRANJU KRIMINALITETA
Autor/i: Ivana Simović-Hiber,
Stranice: 373-392
UDK: 343.97
343.2.01
DOI:
Apstrakt: U prvom delu teksta se analizira nametnuta nužnost redefinisanja pojma kriminliteta. Fenomen normalizacije zločina i njegova integracija u društveni i ekonomski život su samo spoljne odlike procesa redefinisanja zločina, koje nije slučajno. Kontekstualizacija kao izraz upućuje na tektonske promene u sferi poimanja novih društvenih relacija kao osnove objašnjenja kriminaliteta. Ideja dekonstrukcije kriminologije i krivičnog prava je najvidljivija kroz promovisanje koncepta socijalne povrede – harm. To je istovremeno i pokušaj odgovora na novi neoliberalni diskurs. Pokušaj zamene pravne definicije zločina zemiološkom je doveo do promena i posledica koje postaju sve vidljivije. U drugom delu teksta se pokušava ukazati na neke posledice koje proizlaze iz novog viđenja kriminala. Zadržali smo se na problemima koji se pojavljuju u oceni pretpostavljene i nužne koherentnosti krivičnog zakona. Ako se pođe od hipoteze da su svi osnovni pojmovi i međupojmovi dovoljno određeni, da poštovanje načela zakonitosti i jasna zakonska kriminalna politika sadrže niz usaglašenih normi i njihovog nedvosmisleno pravilnog primenjivanja, u analizi se proverava osnovanost ovih postavki. Pitanja nisu nova, i svode se na sledeće: odnos načela zakonitosti i implementacija ideje zaštite ljudskih prava u krivičnopravni sistem, politika krivičnog zakonodavstva koja se može prepoznati iz teksta zakona i preciziranje kažnjive zone kroz posmatranje odnosa krivičnog i prekršajnog zakonodavstva. Zaključuje se da bi doktrina, razrađujući sve segmente postavljenog pitanja trebalo da utiče na reinterpretaciju uloge pravnih i vanpravnih uticaja na načelo zakonitosti, koje se mora zaštititi.
Ključne reči: kriminologija, neoliberalizam, povreda (harm), načelo zakonitosti, kriminalne zone.
Reference:
- Brown W. /2015/: Undoing the Demos: Neoliberalism’s Stealth Revolution, New York.
- Crouch C. /2000/: Coping with Post-Democracy, Post-Democracy.pdf.
- Delić N. /2013/: Nova rešenja u glavi krivičnih dela protiv javnog reda i mira (XXXI), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, № 2.
- Dimitrijević N. /2016/: Ustavna teorija u doba krize: moć, pravo i moral, Reč, № 86/32.
- Hall S. /2014/: Synopsis of Theorizing Crime and Deviance, Journal of Theoretical & Philosophical Criminology, № 6 (2).
- Harašić Ž. /2009/: Dometi sistematskog tumačenja u pravu, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, № 2.
- Khare R. /2016/: Benefits that a Zemiological Approach can bring to the Study of Global Crime and Insecurity, International Research Journal of Social Sciences, № 5 (5).
- Lea J. /2002/: Crime and Modernity (continuities in Left realist Criminology), London.
- Lukić R. /1954/: Teorija države i prava II, Beograd.
- Merle R., Vitu A. /1981/: Traite de droit criminel. Problemes generaux de la science criminelle. Droit penel general, Paris
- Milovanović D. /2005/: Pravna definicija zločina – jedan alternativni pogled, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, № 2.
- Pratt J., Miao M. /2017/: Penal Populism: The End of Reason, The Chinese University of Hong Kong, Faculty of Law, № 02.
- Simović Hiber I. /2007/: Sistem rasprava o ideji vladavine prava, osnovama krivičnog zakona, pojmu zločinačke grupe i internacionalizaciji krivičnog prava, Beograd.
- Stojanović Z. /2011/: Krivično pravo – Opšti deo, Beograd.
- Stojanović Z., O. Perić /2009/: Krivično pravo – Posebni deo, Beograd.
- Živanović T. /1921/: Sistem sintetičke pravne filozofije, Beograd.
- Dimitrijević N., Kako čitati ustav – http://pescanik.net/kako-citati-ustav/, 29. februar 2012.
- Pešić V., Šta ste radili 12. marta – http://pescanik.net/sta-ste-radili-12-marta/, 13. mart 2016.
- Vidimo se na sudu – http://pescanik.net/vidimo-se-na-sudu/, 14. septembar 2017.
- http://merriam-webster.com/dictionary/